Neki misle da je čudakinja, jer tko normalan ima magarca, konja i kozu samo za ljubimca. Oni su stvoreni da rastu, pasu što pronađu po putu, daju mlade, mlijeko, a onda i završe zna se kako. Tina Duk, volonterka udruge Bračke šape, zbog toga se nimalo ne brine. Jer magarac Irokeza, konj Atila i koza Suzy spašeni su upravo od tog ‘zna se kako’.
Novi život pronašli su na njezinoj djedovini u Nerežišću, jer sve troje u godinama su kad od njih više i nije bilo neke koristi. Irokeza je već starosjedilac, dugo je utočište dijelio s još dva magarca. Kad je ostao sam, sve više se povlačio u sebe, nije prilazio ni Tini ni njezinoj kćerki Lari, a nije ni jeo. Bojali su se već i za njegov život, a dolazak engleskog punokrvnjaka Atile za njega je značio spas.
– Njih dvojica uglavnom se drže zajedno, kad jedan drugog izgubi iz vida odmah se dozivaju i kreću u potragu. Atila je bio dosta loše kad je stigao, dugo su ga loše hranili. Polako se oporavlja, a Irokeza se preporodio otkad je on kod nas – priča nam Tina. Volonter Stiven R. zaslužan je za Atilin dolazak, on ga je otkupio od bivšeg vlasnika, a onda doveo i u otočko utočište. I nije ga zaboravio, kaže Tina, jer uvijek je tu kad treba pomoći, bez obzira na to je li riječ o hrani ili timarenju. Jer Atila je velik, do njegove glave Tina ne može doći ako ju Atila ne sagne. Sudjelovao je Stiven R. i u spašavanju koze Suzy. Mada je, kaže nam Tina Duk, Suzy zapravo dobro živjela, bolje nego većina koza.
– Othranjena je na dudicu i jako je vezana za ljude. Njezin dosadašnji vlasnik dopustio je da je odvedemo iako je skotna. Čekala ju je sudbina koju očito ni on nije htio. Da je dobro živjela vidi se i po njenoj umiljatosti. Voli se maziti, gura glavu i obožava kad je češkam među rogovima. A kava joj je omiljeni napitak, čim vidi šalicu, evo je. Povukla bi ona i koji dim moje cigarete, ali ne smije jer čeka mlado – uz smijeh nam kaže Tina Duk.
I dok se Irokeza i Atila slobodno kreću imanjem, Suzy je ipak još pod prismotrom. Ponajprije zbog svog stanja, ali i zbog toga što je očito rijetko izlazila iz štale u šetnju.
– Za sada je vodimo kao psa, na fleksici. Onda Lara ode s njom u šetnju pa lovim i Laru i Suzy. Prvi put kad smo je šetali grizla je sve do čega je mogla doći. S dečkima se jako dobro slaže – priča nam volonterka i objašnjava da se svi uglavnom hrane sijenom, Suzy još dobiva i mljevene žitarice. A kad se dijele jabuke, mrkva, stari kruh ili zob, tu prestaje svako prijateljstvo. Poslastice su ipak važnije. Irokeza i Atila imaju drvenu kućicu u koju se sakriju kad je vani ružno vrijeme, a Suzy je odvojena i kad nikog nema na imanju zatvore je u kamenu kućicu.
– Ipak su dečki puno veći, posebno Atila, bojim se da je ne bi slučajno ozlijedili. U kućici ima mira, a bit će tu i kad se ojari. Mislimo da nosi dva mlada. I oni će ostati kod nas i uz svoju mamu – priča nam Tina.
I da ne bi sve ostalo samo na čudnovatim ljubimcima, pobrinule su se mace Sindi i Simba. I one su spašene, a društvo magarca, konja i koze jako im se sviđa. Šeću se s njima, igraju se, trče i istražuju, a kad se umore ušuškaju se u sijeno i zaspu na sigurnom. Kako je krenulo, kaže Tina, ne bi se čudila da se jedan dan popnu Atili na leđa i malo prošeću s njim po imanju.
