Miroslav Ćiro Blažević gostovao je u petak ujutro u emisiji Novi dan televizijske postaje N1 BiH, te je kazao da ga sve ovo što se oko nas događa silno brine.
Priznao je da mu izolacija ne pada lako, da mu nedostaju ljudi, druženje, dijalog, te da ga nedostatak društvenog života čini vrlo nesretnim.
- Nije mi lako, ali ja se uvijek pravim važan. Teško mi je, zabrinut sam, ne znam kada ćemo se riješiti ove nevolje - kazao je Ćiro, koji je imao tu sreću da je izbjegao potres u Zagrebu.
- Zbrisao sam to jutro na more, pa sam zahvalan Bogu. Znate, nisam paničar, ja sam se pomirio da nažalost putujem polako, ali kažu da je bilo strašno. Ne znam kada će Milan Bandić i društvo sve to uspjeti to renovirati - odgovorio je i vratio se na temu koronavirusa.
- Ne idem nigdje. Dovoljno sam star i pametan da ne riskiram. Sin me pazi. Nije lako nikome, ali volio bih da svatko nađe tu snagu volje i ostane u takozvanoj izolaciji. Zabrinut sam, ali ne za sebe. Od ovog vraga se vrlo teško umire, a ja u zadnje vrijeme samo želim jedno, da mi je lako umrijeti - odvratio je Ćiro, kojem je voditeljica odmah zabranila da ga gone tako crne misli i teške teme.
- Znate jako se brinem za sve svoje ljude, zemljake, Bosance i Hercegovce. I da vam kažem jednu stvar, znam pouzdano, kunem vam se na majku, najbolji ljudi na svijetu su Bosanci. Najbolji, ali i najzaje*aniji.
A Hercegovci? Ma i oni su naši. Sva sreća da ih ima. Za razliku od nas su malo zaje*ati. Nisu inteligentniji, ali su snalažljiviji, eto - našalio se Ćiro, koji je potom opomenut žutim kartonom jer su mu izletjela neprimjerena riječ.
Na red je došla tema o solidarnom duhu:
- Moram sve pohvaliti, ima puno ljudi koji se brinu o nemoćnima. A dečki na koje sam osobito ponosan su navijači Dinama, Bad Blue Boysi, u svakom trenutku priskaču i pomažu - kazao je Ćiro, koji je s Bad Blue Boysima uvijek živio u čudnovatoj ljubavi i koji je čak i priznao da mu nedostaju dani kada su mu s tribina dovikivali da je pe*er.
- Znate, ovo je karakteristika našeg podneblja. Kada je sve dobro onda tražimo vraga, ali kada je loše onda smo itekako solidarni, pomoći ćemo svojim bližnjima. Ali okrenimo, bona, brigu na veslje, samo budimo oprezni i disciplinirani - zaključio je Ćiro.
Čitav razgovor možete pogledati u nastavku
E moj Ćiro,uprknjačo stara,razlika između vas i nas je u tome što ćemo mi UVIK "ćerat" po svom. Nisi tako priča dok si oko Nevenke oblića. Hercegovce od svih drugih izdvaja jedna velika vrlina,a to je "rodijačka solidarnost".Ja bi ss zemom zadnju koricu kruva podilija.Hercegovac Hercegovcu neće zatvorit vrata,nigdi u svitu, Na to su nas navikla VUČIJA VREMANA,a mi nikad druga ni imali nismo. Tko god je bio vlast u Hercegovcu vidio je neprijatelja samo,a i mi u njemu. Jedini čovik kojem su Hercegovci ikad vjerovali bija je NAŠ Franjo.