Zvat ćemo je "á la kranjska" ako Slovenci zaštite kranjsku kobasicu
To je generički naziv. Kranjsku kobasicu proizvodimo desetljećima, kažu u Gavriloviću
Komentari 82
Da, da dodam: Branitelji, radnici Gavrilovića pokušali su nakon završetka domovinskog rata izhodovati reviziju privatizacije tvornice Gavrilović, ali nisu uspjeli. Mislim da im je bilo rečeno da su - zakasnili.
Ja mislim da bi u celoj toj priči o zaštiti brendova trebalo malo uvesti reda jer ovako forma i gramzljivost sasenjuju suštinu. A Slovenci su mi se naročito zgadili po tom pitanju kad sam čuo da su tražili (i dobili?) brend na ajvar!
@mravac a kako su tocno radnici dosli do tvornice '45? Gavrilović im je prodao svoju tvornicu? ILi je firma nacionalizirana? Pa neces valjda usporediti vraćanje otete firme njenom vlasniku s ostalim privatizacijama tog doba?
Inače i tom brendovskom bezobrazluku može se doskočiti, kako sugeriše i sam tekst kad kaže da ako ne može kranjska može a la kranjska. Bio sam prošle godine kod jednog malog proizvođača destilovanog pića koji svoj destilat od jabuka naziva kalvados. I zaista vidim izdaleka na flaši, velikim slovima, stoji Calvados. Reko, to ne sme, to je zaštićeni brend. Jeste, smeje se on, pročitaj bolje etiketu. I čitam: malim, sasvim sitnim slovima piše piće proizvedeno od jabuka po uzoru na....i onda nesuporedivo većim slovima CALVADOS.
23.08.2012. u 09:27h antonio_zg je napisao/la: ___________________ Ja mislim da tu postoje dve krajnosti, antonio. U jednoj se tvrdi da je privatno vlasništvo svetinja i da se ni pod kakvim istorijskim uslovima ne može oduzeti a drugo kaže da jeje svako sticanje nepošteno i da višak stečenog kapitala uvek treba, u ime naroda, oduzeti. Ti zastupaš, vidim, jedan od ovih ekstrema. Ja mislim da je istina između, na sredini. Vidi i danas sa ovim tajkunima. Oni stiču neverovatni kapital dok oni koji rade za njih ne mogu da se prehrane. I kad im se sutra oduzme sve to opet će biti ista priča kako im je nešto oduzeto što su pošteno zaradili.
Pa prestanite sa tim ajvarom! To je izmišljeno. Slovenski proizvodi koji su zaštičeni u EU su slijedeči: sir tolminc, ekstra deviško oljčno olje Slovenske Istre, nanoški sir, kočevski gozdni med, prleška tünka, zgornjesavinjski želodec, šebreljski želodec, ptujski lük, belokranjska pogača, idrijski žlikrofi in prekmurska gibanica. Nema ajvara!
antonio zg Tako što su je SAGRADILI. SAMODOPRINOSIMA. Lijepo ti piše, ali za tebe i otale koji ne znate čitati ponoviti ću: Postojala je STARA tvornica Gavrilović koju je Gavrilović ostavila 1945. Osim te tvornice postojala je i NOVA tvornicaornica Gavrilović koju su radnici sagradili i opremili modernom opremom tamo negdje 60-tih ili 70-tih godina prošlog stoljeća. Đuro Gavrilović dobio je OBADVIJE tvrnice i onu koju je ostavio i onu koju je sagradio. Je li ti sada jasno ili moram ponavljati još koji puta?
Tu piše kojih 14 slovenskih proizvoda je zaštičenih - AJVARA NEMA! http://www.epc.si/prenova/images/stories/Brosure/tradzivila.pdf
antonio zg Dakle, da je Đuri Gavrilović vraćena STARA tvornica koju je 1945. ostavio ne bi nitko kazao ni riječi. Ali Gavrilović je dobio obadvije tvornice dakle i onu koja je sagrađena NAKON njegovog odlaska iz Jugoslavije, mislim 1970-tih ogidnadna ali nisam sigurna. Ona je UZETA onima koji su je svojim novcima, samodoprinosima i sagradili - radnicima koji su u njoj radili. Eto, nadam se da si ovo uspio razumjeti.
23.08.2012. u 09:34h castrumFF je napisao/la: Pa prestanite sa tim ajvarom! To je izmišljeno. ................ Nema ajvara! _____________ Pa nije im priznato i zato nema. Ali tražili su.
Slovenci su. što se toga tiče, najveći zapadnjaci od svih jugoslovenskih naroda. Njih zanima sve što donosi profit i prihvatiće sve kao svoje, a ne zanima ih ništa gde nema profita pa bilo sto puta njihovo! Kad turista iz srednje,, ili zapadne Evrope putuje automobilom na Jadran, recimo, prvo s čim se suoči kad pređe slovenačku granicu, je velika ponuda ćevapčića! Čudi me da nisu još zatražili i zaštite to kao svoj brend.
@thekorcula Pa nije im priznato i zato nema. Ali tražili su. .......................... Nije istina jer to nije bio uradni stav Republike Slovenije. Na Njemačkom tržištu firma Živilska industrija Kamnik d.o.o. godine 1996 registrira i zaštiti Ajvar, ali je to brzoo poništeno. Sa time država Slovenija nema ništa, jer se zna kako ide postupak registracije u EU.
znaš šta....a da malo oladiš...... moje mišljenje je da je kranj u sloveniji i da imaju pravo na zaštitu.... da je slučajno pulska kobasica....siguran sam da im nebi dali ime
Čuj kranjska kobasica. Bila ona proizvedena u Gavriloviću, PIK Vrbovcu ili belju nepobitna je činjenica da je naziv slovenski, proizvedena u tvornici hrvatskih tajkuna i ratnih profitera od uvoznog mesa (smeća). Stoga me zaboli piša kako se zove. Osobno papamm proizvedeno u svojoj štali. Vjerujte najbolja opcija. Nema šanse da bi stavio u usta to industrijsko smeće.
23.08.2012. u 10:02h TamniAndjeo je napisao/la: slovenci su obični lopovi....celi svet zna da je kranj u hrvatskoj....odkud im onda pravo ??? ______________ I Plzenj je u Češkoj, pa šta?
konjak se proizvodi u samo jednom delu francuske....a ostali ga mogu zvati armanjak..... a plzenjsko pivo se proizvodi u češkoj i po licenci...uz plaćena prava...naravno moj zemlječe......tenjski
Htio sam reći da po tvojoj "filozofiji" niko na svetu ne bi smeo da proizvodi pilsner jer je Plzenj (na nemačkom Pilsner) u češkoj.
23.08.2012. u 10:24h TamniAndjeo je napisao/la: konjak se proizvodi u samo jednom delu francuske....a ostali ga mogu zvati armanjak..... ___________ Jel to to koliko ti znaš o brendiranju? Ili se i armanjak može proizvoditi samo u Armanjaku?
Koja pivara, i kome, plaća autorska prava za proizvedeni pilsner? Šta lupaš?
Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.
Belgrade Gavrilović je i danas privatni - dan je porodici Gavrilović. Preciznije, sa tvornicom se godađalo slijedeće: DO 1945. postojala je stara tvornica Gavrlović čiji vlasnik je bio Đuro Gavrlilović. Nakon 1945., tvornica dolazi u ruke radnika koji su ui su u njoj radili i oni samodoprinosima grade na periferiji Petrinje novu, modernu tvornicu, na žalost pod istim imenom. Negdje 1993., u jeku rata vraća se Đuro Gavrilović u Petrinju i, odk su oni koji su sagradili novu tvornicu ratovali ili bili u proganastvu, dobija od Tuđmana svu imovinu koja se voditla pod tvrkom Gavrilović. Dakle i staru tvornicu koju je ostavio i novu tvornicu koju su sagradili radnici nakon njegovog odlaska i sve poslovne prostore diljem Jugoslavije. Radnici, odnosno branitelji i prognani Petrinjci ostaju bez svega.