Zbogom starim školskim imenicima, dolaze e-dnevnici

S qt treba paziti jer je to zaštićen proizvod otkako ih je kupila nokia. Zagrebaš, meni osobno je C zakon svih zakona i puno je razloga zbog kojih to neću mijenjati a najvažniji jer ni je to kompatibilno s mikrokontrolerima.. Ali sam mislio na VB6 zbog toga jer je tu MS imao milijune programera diljem svijeta koji su lako i brzo radili (recimo) dovoljno dobre aplikacije. Pitanje je samo kako u linuxu postići taj stupanj integracije jer MS računa samo na svoje programe dok u linuxu možeš imati sve drugačije, od desktopa na dalje. Libre office koristim. Pišem kao tekst iz C-a, napravim sve XML fajlove i direktorije, grafike napravim cairom, zazipam sa 7z a -zip /* i kroz \'system\' otvorim. Peace of cake.

Iskreno , da mi sad daš da za ovaj tablet napišem npr kalkulator za računanje najmanjeg nazivnika i najvećeg višekratnka i računanje primova - a to klincima treba , prije bi u VS ubacio taj plug-in za android - negoo šibao po QT-u brže u c # radim, i bolje slažem stvari mada smo svi mi ove pameti lupali po c-u najprije - pa nije da ne znamo razliku i sličnost

flok, iz osonog iskustva znam kako je teško odbaciti windowse ali - isplati se! Ja sad stalno radim na linuxu a svi programi mi rade i na windowsu. Tamo odem samo za svrhu testiranja i ništa više. A za takvee jednostavnije programe imaš i u linuxu brojna rješenja. Code::blocks/wxSmith, Anjuta/Glade, Lazarus/pascal, qt, gambas itd...

Osim toga, nemaš tu ni kaj pisati. Linux ima za to gotove biblioteke, samo povežeš input/output na svoj GUI.

25.08.2011. u 16:04h lojtra1 je napisao/la: flok, iz osonog iskustva znam kako je teško odbaciti windowse ali - isplati se! Ja sad stalno radim na linuxu a svi programi mi rade i na windowsu. Tamo odem samo za svrhu testiranja i ništa više. A za takve jednostavnije programe imaš i u linuxu brojna rješenja. Code::blocks/wxSmith, Anjuta/Glade, Lazarus/pascal, qt, gambas itd... -------------------------------------------------------------------------------------------------------- dobro, neovisno o tome koji IDE koristiš i koje biblioteke koristiš, ti pišeš programe u c-u. nije vrag da imaš sve algoritme u tim bibliotekama, moraš nešto i sam

Imaš, sve zabadava! Isto se odnosi na grafiku (ako želiš pisati igre), na USB veze, mrežne veze, zvuk i da dalje ne nabrajam imaš više vrsta biblioteka baš za sve što postoji na svijetu. Ono što ti nije u kompuu lako dovučeš preko tzv. \"synaptica\" sa recimo linuxovog servera. I brojne, brojne druge pogodnosti i za programera i za korisnika.

25.08.2011. u 16:23h lojtra1 je napisao/la: Imaš, sve zabadava! Isto se odnosi na grafiku (ako želiš pisati igre), na USB veze, mrežne veze, zvuk i da dalje ne nabrajam imaš više vrsta biblioteka baš za sve što postoji na svijetu.. Ono što ti nije u kompu lako dovučeš preko tzv. \"synaptica\" sa recimo linuxovog servera. I brojne, brojne druge pogodnosti i za programera i za korisnika. ------------------------------------------------------------------------------------------------------- OK, sve to stoji i onda npr moram napisati nekakav algoritam , evo za koordinate , treba mi nešto ovako: double a = distance * Math.Cos(angle); koliko znam , u c-u bi se napješačio za ovo nešto, a bome i u c++

Ma kakvi, za te jednostavne stvari program izgleda isto i ne zahtjeva dodatne biblioteke. npr: double p, result; p = 45; result = cos ( p * PI / 180); Samo što se moj kod puno brže odvrti nego tvoj.go tvoj. To u praksi nije ni bitno sve do trenutka kad program mora često raditi po 5000000 takvog proračuna, e onda se razlika i te kako vidi.

,,,o čemu vas dvojica nekoliko sati debatirate,ajde osmislite kako da proizvedemo domaći traktor,da ih ne uvozimo iz alpskih zemalja,,, ://

Kažem - u nekim stvarima c # je bolji evo usporedi Math klasu c sharpa i cmath biblioteku c++ (math.h - c-a) nigdje ne vidim konstantu Pi u cmath biblioteci, u Math klasi c sharpa imam Pi kao konstatni (statički član) Dakle , ne pišem ručno konstantu niti jedan jedini put , samo pozovem klasu i član: Math.Pi

Da, u C-u toga nema, nema ni klasa, ni oop-a, ni koječega. Ali je li problem definirati #define PI 3.1415926536? Kažem, u C# se program brže napiše ali ima recimo 100 kb dok se moj radi nešto duže (zavisi kolikoo si spretan) ali program ima recimo 8 kb što nekad može biti važno. Osim svega, meni se ti visoko organizirani jezici i oop koncept uopće ne sviđaju. Momak sam sa sela i volim primitivne stvari :)

E, ajde, sve najbolje i tebi, drž se! Bok.

Flok, Math.cos nema ni C#, to je u .net biblioteci. Ako te peru takve stvari imas matematickih librarya koji se izvrsavaju nevjerojatno brzo. Ima toliko sw za matematiku i ostalo da ti glava stane. Od mathlib2 iz CERN-a i meschach za matrice do atlas i lapack rutina. U odnosu na to tvoj Math lib iz .neta je zbrajanje na prste u odnosu na tenzorski racun.

A manjkavosti?Nema?

Minus programiranja za linux? Audio podsustav ako ti trebaju neke napredne stvari (ako si ne stavis OSS4; alsa+oni sound manageri su skoro katastrofa mada pruzaju neke vrlo zanimljive mogucnosti poput streamanja zvuka na druga racunala po mrezi), te nema sustava za pro korekcije boje (profile boja) koje trebaju grafickim dizajnerima koji rade sa CMYK. To je otprilike to. Sve ostalo je svjetlosnim godinama ispred bilo cega u MS svijetu sto se programiranja i portabilnosti aplikacija tice.

Kako se mogu korigirati boje na monitoru u CMYK ako je monitor RGB uređaj? Mogu naravno - emulacijom (a to je niškoristi na svakom sustavu). Inače, Inkscape (kao CorelDRAW ili Adobe Illustrator) za vektorske SVG crteže može raditi CMYK separaciju kao što može i GIMP (besplatni i moćan pandan photoshopu). Inače, napisati program za separaciju boja pixel-by-pixel i nije neka znanstvena fantastika, čak CMYKOG separaciju. Za zvuk ne znam. Imam instalirano nekoliko MIDI playera, sintisajzera i ritam mašina. To svira doslovno \"ko sam vrag\"! O čemu bi se eventualno mogli sporiti? Linux nema activeX. E sad, da li je to mana ili prednost ni sam nisam siguran. Flok, openoffice koji sam spominjao ti ima \"UNO\" bridge kojime možeš upravljati \"na živo\" preko CLI interfacea direktno iz svojih C# programa.

Super! Hakeri, ajde na posao...