Pregovori u pat-poziciji, mnogi gube nadu da će se postići dogovor: 'Rusiju se može samo prisiliti'

….Ukrajina mora izdrżati dok Rusija ne pukne…je Ukrajinska strategija ( prema ovom članku). Izgleda da je Ruska strategija slićna - Rusija mora izdrżati dok Ukrajina ne pukne. Po tome se lośe piśe za oba naroda.

Rusiju se možda ne može prisiliti, kao što se ni Europu ne može prizvati pameti.

2007. Putinov govor u Minhenu bio je važno diplomatsko upozorenje Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima da je strpljenju Rusije po pitanju širenja NATO-a došao kraj. Međutim, kada je prešao sa opštih zapažanja na odnose Rusije sa NATO-om, Putinovi prigovori ii upozorenja postali su naglašeni. „NATO je postavio svoje snage na naše granice“, iako za sada „uopšte ne reagujemo na te akcije“. Širenje NATO-a, naveo je on, „predstavlja ozbiljnu provokaciju koja umanjuje nivo međusobnog poverenja. I imamo pravo da se zapitamo: protiv koga je ova ekspanzija namenjena? I šta se desilo sa uveravanjima naših zapadnih partnera nakon raspada Varšavskog pakta?“

Da su slušali Putina 2007, Pera Ložač se nebi javio.

Putin je već 2007 znao za prljavi plan NATO-a: Putinov govor u Minhenu 2007. predvideo ukrajinsku krizu. SAD i saveznici su saterali Rusiju u ćošak, a to je veoma pogrešan potez ukoliko je cilj da se izbegne rat sa vrlovrlo naoružanom super silom. U vreme sukoba u Ukrajini, mnogi su se prisetili Putinovog govora iz 2007. godine i protumačili ga kao važno diplomatsko upozorenje Sjedinjenim Državama i saveznicima da Rusija gubi strpljenje za NATO zadiranje. Kremlj je tražio uveravanja da će alijansa smanjiti obim svog vojnog prisustva u istočnoj Evropi i da nikada neće ponuditi članstvo Ukrajini. Zapanjujuće, čini se da su i sadržaj i ton stava Moskve iznenadili zvaničnike SAD i NATO. Međutim, indikacije da su ruski lideri uznemireni i ljuti zbog sve većeg zadiranja NATO u rusku zonu bezbednosti gomilaju se godinama. Pa sad imamo ovo što imamo.