Papa mladima: Nemojte se plašiti budućnosti

U Belgiji su jezuitski sveštenici Pikard, Arendt i Foukalt propovedali Hitlerov fašistički program nazivajući to „duhovnom obnovom”. Na taj način su pripremali put nemačkim tenkovima. U Francuskoj je Katolička akcija postala Peta kolona radeći pod imenom „Nacionalna katolička federacija.“ Jezuitii su rekli katolicima da je papa na strani Hitlera i tako su oni bili spremni da služe katoličkoj nacističkoj armiji u pravo vreme. Kad je Francuska bila napadnuta nemačkim tenkovima, pala je za oko 30 dana, zahvaljujući Katoličkoj akciji. ....... Rea Ocito dai to nisi znala? potrazi malo o Francuskim arhivima mozda i nadjes jos vise o tome

21.08.2011. u 19:48h @rea je napisao/la: Opaka ti ta \"knjiga\" koju pejstaš. Piramida vlasti : Vatikan i jezuiti. Ispod njih : iluminati, masoni. Fale jedino leteći slonovi u analizi, loool. ........ E jadnice slepa nista ti nevidis.Vatikan se svim silamama podrzava NWO. Koliko je samo zla nacinjeno pod vatikanom kroz istoriju. Pogledaj Juznu i Severnu Amereku. Sta je bilo sa starosedeocima gde su nestali? Molim te idi i ne pricaj nesto u sto se nerazumes

Rea da li ti znas sta prestavlja onaj stub na centru trga u Vatikanu?

Rea jadna Rea sta reci drugo

,Sve što se dogodilo u istočnoj Evropi poslednjih godina ne bi bilo moguće bez učešća pape Jovana Pavla Drugog\". Ovo je izjavio Mihail Gorbačov marta 1992. godine.

Rimski papa je krenuo u krstaške ratove ne da oslobodi, već da pokori istočno hrišćanstvo. Kada su krstaši osvajali Konstantinopolj, centar istočnog hrišćanstva kupao se u krvi. Dokumenti kažu da je rimski papa svoju moć širio mačem i krvlju, baš kao što je to činilo Otomansko carstvo na ovim prostorima, osvajajući Srbiju. Spaljene kuće, masakri, silovanje žena, paljenje crkava i pljačka, to je ostalo od krstaškog pohoda na istok. Za rimskog papu tada, to je bila osveta Božija nad nepopustljivim jereticima. Upravo tako, Vatikan je ohrabrivao i opravdavao zločine i politiku katoličke ustaške Hrvatske i Albanaca protiv pravoslavnih Srba i u XX veku, i s početka XXI veka. O svemu tome, jasno govori pisanje vatikanskih listova i informacije sa „Radio Vatikana\". Kao nekada rimski papa, tako danas Vatikan, Sveta Stolica, blagosilja, podržava i hrabri zločine nad Srbima i bombardovanje Srbije. Papa je ćutao i 1991. i 1999. godine, kao i 17. marta 2004. godine, kada su rušene srpske pravoslavne hrišćanske svetinje na Kosovu i Metohiji.

1914. godine, papa Pije Deseti podržao je ultimatum Beča Srbiji. Drugim rečima, podržao je Nemačku i Austrougarsku u nameri da pokori Srbiju. Sve vreme Prvog svetskog rata papa je nudio dobre usluge Nemačkoj i Austrougarskoj, do onog momenta kada je bilo očigledno da će njegove zaštitnice izgubiti rat. Tek onda je zahtevao okončanje rata, 1917. godine. Sveta Stolica je imala odlične veze i sa Lenjinom. Udruženo su radili na uništavanju pravoslavne crkve i fizičkom nestajanju pravoslavnih sveštenika. Crkve su bile rušene, a sveštenici ubijani. Katolički misionari preplavili su Rusiju. Vatikan sa papom Pijem Jedanaestim, krenuo je u novu, modernu ofanzivu na istok. Novoosnovane demohrišćanske stranke, pod dirigentskom palicom Svete Stolice, posebno u postkomunističkom periodu, krenule su u osvajanje političke vlasti. U Srbiji danas, zato ne čudi što je Batić, predsednik Demohrišćanske stranke najglasniji u traženju razbijanja države Srbije i Crne Gore i što je najjači otvoreni saveznik u Srbiji Milu Đukanoviću.

ada, posle završenog đavolskog posla, papa i Sveta Stolica pokušavaju promenom retorike da se diplomatskim putem približe Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Beogradu. To zovu širenjem ekumenizma. To je smrtonosni zagrljaj rimske crkve. Rimokatoličku crkvu mnogi smatraju svetskim diktatorom i tihim tiraninom. Rimokatolička jerarhija danas na Kosovu i Metohiji vodi aktivnu kampanju negiranja istorijskih činjenica. Rimokatolička crkva na Kosovu i Metohiji širi propagandu da su pravoslavni Srbi došljaci na Kosovu i Metohiji, a da su srpske crkve i manastiri u stvari rimokatolički. Ova propaganda je i razlog što se često danas čuje, čak i od strane UNICEF-a, da su uništene hrišćanske svetinje ili vizantijske svetinje, a ne kako jeste, srpske pravoslavne svetinje. Zatire se čak i reč srpsko. Naravno, to je još jedan vid genocida, duhovnog genocida pod komandnom palicom Svete Stolice i Vatikana. Papa Bededikt XVI poručio je da ,,mora uvek biti jasno da jedna Sveta katolička i apostolska univerzalna crkva nije sestra, nego majka svim crkvama\".

EKUMENIZAM I SATANIZAM Početak stvaranja te svetske vlade verovatno je stvaranje lige naroda preteče današnjih ujedinjenih nacija. Liga naroda je propala da bi posle drugog svetskog rata došlo do formiranja ujedinjenih nacija. U stvaranju un učestvuje i tadašnja Jugoslavija. Čitav plan stvaranja un nosila je tadašnja američka masonerija koja je dala pravni i statusni okvir un. Gotovo da nije bilo jednog člana američke delegacije a da nije bio jedan od viđenijih masona. Šta je un danas najbolje svedoči soba ѕa molitvu/meditaciju u zdanju zgrade un u novom jorku.

treba dobro pogledati sta papa drzi u ruci. Raspeće na prvi pogled čovek bi mislio da vidi Hristovo raspeće i ništa više. Ali kada se pogleda malo bolje videćete da je krst na kojem je razapet Hrist ustvari SAVIJEN. Satanististi takav krst poznaju kao savijeni krst ili bent cross. papa je počeo da koristi ovaj savijeni krst u vreme drugog vatikana ili drugog vatikanskog koncila. U šestom veku ovakav krst kao što drži papa koristili su crni magovi, okultisti i vračari predstavljajući na njemu unakažen i uništen lik Hrista. To predstavlja znak zveri. Ovakav krst i raspeće što ga drži papa u rukama predstavlja ZNAK ZVERI.

Vjera je strašna stvar kad izmakne kontroli ... uvijek te zavarava i da si u pravu i da si ti taj poseban i ...trista čuda ti obećava ... a sve su samo iluzije i deluzije!

Od ovih teorijskozavjerničkih srba normalan čovjek dobija alergiju,gori i dosadniji su od ambrozije.Čim osvane članak o Katolicima oni jednostavno procvjetaju!!!!

Dakle, misija Vatikana je zatiranje sprskih manastira na Kosovu i vascelog srpstva. U misiji takodjer sudjeluju masoni, iluminati, UNICEF, rode koje recitiraju i vrtni patuljci.

Koncept katolicizma i misija pape počivaju na mitu o papi kao vikaru ili namesniku Isusa Hrista na zemlji, o sv. Petru kao predvodniku apostola i biskupu rimskom, a papi kao njegovom nasledniku. Bazilika sv. Petra u Rimu navodno je sagrađena na grobu sv. Petra koji je mučenički okončao život. Oslonac za ovaj stav nalaze u Hristovim rečima izgovorenim na Galilejskom jezeru, koje su prenete u Jevanđelju po Mateji (Mt. 16,18-19): «Ti si Petar i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju i vrata paklena neće je nadvladati. I daću Ti ključeve od carstva nebeskoga; i što svežeš na zemlji biće svezano na nebesima; i što razriješiš na zemlji biće razrešeno na nebesima». Istoričari hrišćanstva opovrgli su ovaj stav i dokazali da apostol Petar nikad nije kročio na tlo Rima, pa prema tome nije ni bio biskup Rimski, kako se to navodi u zvaničnoj listi papa izdatoj od strane Sv. Stolice. Ni na jedno mestu u Sv. Pismu ne vezuje se ime apostola Petra za Rim. U čuvenom delu jednog od prvih hrišćanskih istoričara iz 325. godine, nema ni reči o apostolu Petru kao rimskm biskupu.

Vezivanje papstva za mit o Sv. Petru motivisano je pokušajem da se poreklo strukture Rimokatoličke crkve prikaže kao poreklo hrišćanske religije, što je sa istorijskog stanovišta netačno, a sa teološkog neprivatljivo. Da bi obezbedio apsolutnu vlast , Rim je pribegaoo falsifikovanju dokumenata pod nazivom «Donatio Constantini» po kome je, navodno, car Konstantin dodelio papi posede zajedno sa imperatorski znamenjem. U falsifikovanom dokumentu se navodi: «Mi naređujemo i propisujemo da Silvester i njegovi naslednici upravljaju nad četiri glavna provincijska sedišta: Antiohijom, Aleksandrijom, Konstantinopoljem i Jerusalimom, kao i nad svim crkvama Božjim u celom svetu». Njegova autentičnost konačno je osporena na saboru u Bazelu 1433., kada je zbog zloupotrebe Rima religiozni revolt unutar rimokatoličke crkve dostigao vrhunac. I pored toga što je falsifikat dokazan, Rim nije odustao od svojih ambicija.

Austro-ugarska carevina ocenjena je od Sv. Stolice kao najpouzdaniji saveznik rimokatoličanstva protiv malih nacionalnih država. Papa je istovremeno poveo borbu protiv masonerije, jer su se prenosile vesti da je pad papske države deo masonske zavere. Borba dveju transnacionalnih organizacija, papstva i masonerije, ima svoju podužu istoriju; otpočela je odmah nakon institucionalizacije masonskog pokreta 1717. Papa Kliment XII svojom bulom «In Eminenti» iz 1738. osudio je «perverzno udruživanje» masona, a članovi masonskih loža u vatikanskoj državi bili su izloženi progonu. I papa Leo XIII u enciklici «Humanum Genus» iz 1884., izrekao je natežu osudu masonerije zbog njenog insistiranja na sekularizaciji školskog sistema i strogoj odvojenosti crkve i države.

Na horizontu Vatikana pojavili su se novi neprijatelji. Dve enciklike pape Leona XIII «Quod Apostolici Muneris» iz 1878. i «Rerum Novarum» iz 1891. posvećene su borbi protiv komunizma koji je papa nazvao «najvećim zlom svih vremena». Papa Pije X podržao je ultimatum Beča Srbiji i izrazio nadu da će Austrougarska ići do kraja u obračunu sa Srbijom. Zažalio je što je Austrija propustila da na vreme «egzemlarno kazni svog opasnog podunavskog suseda». Rimokatolicizam je bio značajan intrument Centralnih sila. Presudnu ulogu imale su bankarske vatikansko-nemačke veze, reko kojih je najvećim delom i finansiran rat. Ne iznenađuje da je Vatikan doživeo poraz Austro-ugarske kao svoj sopstveni, ali se ni tad nije predavao. Bio je odlučan protivnik formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Zvuči neverovatno da je Sv. Stolica dočekala Oktobarsku revoluciju i boljševički sistem u Rusiji kao svoju novu šansu. Još u prvim danima revolucije Vatikan je uspostavio tajne veze sa Lenjinom, za koga je religija bila pragmatički faktor. Uz njegovu saglasnost u Rusiju je ušlo na stotine misionara. Pismeni sporazum između Sv. Stolice i SSSR zaključen 12. marta 1922., značio je «de facto» priznanje boljševičke vlade. Dan pre potpisivanja ovog sporazuma sovjetska vlada pružila je Vatikanu niz koncesija jednostranim aktom. Tajnim memorandumom oformljen je finansijski konzorcijum, koji je realizovan preko «Nemačke istočne banke AG» u Berlinu. Krajem marta 1922. Rimska kurija obezbedila je 1.500.000 lira pomoći SSSR, a katolička američka organizacija «ARA» dodatno milion $. Misionari jezuitskog reda organizovali su u Moskvi kuhinje i dnevno delili 40.000 toplih obroka. Na ulazima su stajale velike table sa natpisom: Katoličeskaь Missiь Pomoщi v Rossii Rimskii papa = Russkom narodu

Između dva svetska rata Vatikan je bio na strani nacizma i fašizma. Naslednik Pia XI, Pie XII (1939-1958) podario je svoj «očinski blagoslov» Franku 02.04.1939. Odobrio je agresiju Italije na Etiopiju i Italije na Albaniju 1939. Podržao nemačku invaziju Čehoslovačke, pozdravio je proglašenje «nezavisne Slovačke». «Program mira» koji je lansirao Pie XII 1939. sadržavo je otvoren napad na «versajski diktat» i bio snažno antiruski obojen. Te dve odrdnice našle su svoje msto u enciklici «Summi Pontificatus» od 27. oktobra 1939. godina. Sv. Stolica založila je sav svoj autoritet da spreči ulazak SAD u rat protiv sila osovine. Posle pada Staljingrada diplomatski napora išli su u dvostrukom pravcu: s jedne strane, da se ublaže zahteve SAD i Britanije o bezuslovnoj kapitulaciji sila osovine, i da se, sa druge strane, pripremi teren za formiranje antikomunističkog fronta.

Njujorški nadbiskup Fransis Spelman je vodio detaljne razgovore u Vatkanu od 18. februara do 3. marta 1943. o budućnosti Evrope u celini. U razovoru je razmatrano i pitanje spasavanja «Nezavisne države Hrvatske», kako bi se obezbedila čvrsta pozicija katoličanstva prema Istoku. Na protestnu notu kraljevske vlade Jugoslavije u Londonu, Ministarstvo inostranih poslova SAD dalo je uveravanja vladi da je u pitanju privatna poseta. Međutim, Vatkan se svesrdno angažovao na spasavanju ustaša, da bi u datom trenutku, početkom hladnog rata, ustašku politiku vešto uključio u antikomunistički pokret Zapada. Pavelić, jedan od najvećih ratnih zločinaca XX veka , sa 500 katoličkih sveštenika napustio je Hrvatsku i «pacovskim kanalima» stigao u Rim, gde mu je pružen prvi azil u zidinama Vatikana. Umro je 26. decembra 1954. u Madridu, nakon što je primio «sveto pričešće i lični blagoslov” pape Pia XII. U oba svetska rata Vatikan će se naći na strani poraženih, ali time nije umanjena njegova borbenost.