Kosovski specijalci uhitili pa pustili srpske radikale

Krajem januara 1989. je došlo do još jedne sednice CK SKJ pred koju je Šuvar izjavio da će reći \"popu pop, a bobu bob\", a što se tumačilo kao konačni raskol, odnosno početak obračuna s Miloševićem. Na samoj sjednici se to nije dogodilo, a što je Šuvar kasnije tumačio iznenadnim izostankom podrške od strane tadašnjeg rukovodstva SK Hrvatske. Među kosovskim Albancima je to protumačeno kao znak da intervencije saveznih vlasti u njihovu korist neće biti, te da se autonomija može sačuvati jedino van-institucionalnim sredstvima. 20. februara su kosovski Albanci započeli generalni štrajk, a najspektakularnija akcija je bilo spuštanje 1500 rudara u okno rudnika Stari Trg kraj Prištine. Štrajkaši su zahtjevali da Šukrija, Azemi i Morina podnesu ostavke, odnosno da se Jašari i Vlasi vrate na svoje funkcije.

Šuvar je tada pokušao razrešiti krizu tako što je pozvao Miloševića da zajedno odu na Kosovo i pokušaju pronaći kompromis. U Prištini su se na ulicama okupile albanske mase koje su Šuvaru klicale, a Miloševiću zviždale. Sam Šuvar je otišao u okno da lično razgovara sa rudarima, obećavši razumevanje za njihove zahteve, ali ih je isto tako pozvao da prekinu štrajk. Šukrija i Azemi su tada obećali podneti ostavku, ali Morina nije. U međuvremenu se u srpskim medijima intenzivirala kampanja koja je događaje na Kosovu usporedila s nemirima 1981. godine, te zahtevala da se štrajk razbije intervencijom JNA. Širom Srbije i Crne Gore su također održavani mitinzi na kojima se tražilo oružje, odnosno formiranje dobrovoljačkih odreda koji bi na Kosovu \"zaveli red\". Šuvar je s Kosova otišao neobavljena posla; štrajk se nastavio. U međuvremenu su jedinice JNA na Kosovu stavljene u stanje pripravnosti.

Nova eskalacija krize se dogodila 27. februara kada je Slovenački državni vrh, na čelu sa Milanom Kučanom, vođom Saveza komunista Slovenije, održao veliki miting potpore albanskim štrajkašima. Na tom skupu su uz državne i partijske zvaničnike učestvovale i ličnosti koje su dotada imale reputaciju antikomunističkih i nacionalističkih disidenata. Time je implicitno stavljeno do znanja da će Miloševićevo preuzimanje Kosova biti shvaćeno kao napad na SR Sloveniju i dovesti pitanje njen odnos prema Federaciji. U drugim republikama, iako mnogo diskretnije, zabeleženo je izražavanje podrške Kosovu. U SR Hrvatskoj je, međutim, po tom pitanju došlo i do prvog raskola na etničkoj bazi; u Kninu su tih dana održani prvi skupovi potpore Miloševiću.

Sledeći dan - 28. februara - u Beogradu je pred saveznom skupštinom demonstriralo više stotina hiljada ljudi, tražeći hitno rešavanje situacije na Kosovu i hapšenje Azema Vlasija. Milošević se iste večeri obratio i obećao njegovo hapšenje. Potom je Slobodan Milošević od jugoslovenskog državnog i partijskog vrha ultimativno tražio da se na Kosovu proglasi izvanredno stanje, te da se uz pomoć JNA zavede red. Sledeći dan je Vlasi uhapšen od strane savezne Službe državne bezbednosti pod optužbom za \"kontrarevolucionarnu aktivnost\". Predsedništvo SFRJ je, pak, 3. marta proglasilo izvanredno stanje na Kosovu, ovlastivši jedinice JNA da zavode red.

U roku od nekoliko dana su JNA i jedinice savezne milicije na Kosovu pohapsile nekoliko stotina ljudi. Među njima je bio veliki broj Vlasijevih pristaša, kao i pokrajinskih i partijskih funkcionara. Na njihova mesta su postavljeni Morinine i Miloševićeve pristaše. U vreme glasanja o amandmanima, zgrada Skupštine Kosova je bila okružena TENKOVIMA, VOJSKOM i policijom, a kosovski izvori navode da su pripadnici tajne policije bili prisutni i unutar zgrade. U takvoj atmosferi je 23. marta 1989. održana sednica Skupštine SAP Kosovo na kojoj su odobreni ustavni amandmani. Kritičari tvrde da nije bilo potrebnog kvoruma te da su glasale i neke osobe koje nisu poslanici.[5] Sledeći dan je i Skupština SAP Vojvodine odobrila amandmane. To je omogućilo da 28. marta 1989. Skupština Srbije donese amandmane na republički Ustav.

Tri dana kasnije je Milošević svoju pobedu proslavio skupom u beogradskom Sava centru na kome je simbolički slomio pogaču zajedno sa saveznim sekretarom za odbranu Veljkom Kadijevićem i kao i novoizabranim saveznim premijerom Antom Markovićem. Dok je Srbija slavila pobedu, na Kosovu se policija obračunavala sa demonstrantima. Specijalne jedinice policije su 28. marta 1989. godine otvorile vatru na albanske demonstrante, ubivši pri tom dvadeset četiri osobe.[6]

Milošević je sledećih nekoliko meseci bio na vrhuncu popularnosti u Srbiji. Amandmani na Ustav su, između ostalog, po prvi put uveli instituciju neposrednog biranja predsednika SR Srbije, što je iskoristio da se njima kandiduje i bude premoćno izabran 15. aprila, iako su mnogi - s obzirom da još nije legalizovano višestranačje, kao i da je bio jedini kandidat - tom izboru kasnije osporavali legitimitet. Posle toga su veliki napori uloženi u proslavu 600. godišnjice bitke na Kosovu na kome je Milošević izgovorio svoj čuveni govor na Gazimestanu, pri čemu su reči \"ni oružane bitke nisu isključene\" shvaćene kao najava da se metode korištene u osvajanju vlasti na Kosovu biti korištene i prema drugim republikama.

Ovo je samo za one sto tvrde da lazem kada kazem da su 1989 tenkovima isli na albance sa Kosova !

. ...ha ha ha ha ha ha ha ....copy/paste...sa Srpskih portala...jadno jadno . . 01.05.2012. u 09:39h 5.8.1995 je napisao/la: Sledeći dan - 28. februara - . . : :

Antibirokratska revolucija je izraz kojim se opisuje niz masovnih protesta, kao i uz njih vezanih političkih događaja i procesa kojima su u drugoj polovini 1988. i prvoj polovini 1989. godine srušena partijska i državna rukovodstva Vojvodine, Crne Gore i Kosova i zamenjena pristašama srpskog komunističkog vođe Slobodana Miloševića, čime je SR Srbija stekla 4 od 8 glasova u jugoslovenskoj federaciji i prevlast u Savezu komunista Jugoslavije.[1] Ti su događaji za svoju neposrednu posledicu imali donošenje amandmana na Ustav SR Srbije 1989. kojima je značajno smanjena autonomija Kosova i Vojvodine koja su dotada uživali u okviru tadašnje SR Srbije, odnosno SFR Jugoslavije.

Isti proces je, zbog nagle promene ravnoteže snaga u saveznim organima vlasti, otvorenog korištenja srpskog nacionalizma od strane Miloševića i njegovih pristaša, pretnji da bi se isti \"recepti\" mogli koristiti na druge druge republike, kao i mlakih reakcija saveznih organa vlasti na te događaje, doveli do tada nezapamćenih pogoršanja odnosa među republikama, naglog jačanja ekstremnog nacionalizma u svim sredinama, kao i ustavne krize čiji će krajni rezultat biti nasilni raspad Jugoslavije

. ..udri......copy/paste...sa Srpskih portala...jadno jadno... . . ..ha ha ha ha

kamocemo* je napisaola: .sa Srpskih portala. -------------- Tim bolje sto je sa srbskih , da nebi rekli da je ustaska propaganda ! Znaci ziva istina je da su 1989 vojskom i tenkovima isli na nenaoruzane albance , gdje su ihih mlatili kao volove , pa cak i bojeva municija koristena , kao sto su i kroz ostele godine 80-ih albanci su sustavno ugnjetavani i tlaceni od strane srba !

01.05.2012. u 09:37h 5.8.1995 je napisao/la: Krajem januara 1989. je došlo do još jedne sednice CK SKJ pred koju je Šuvar izjavio da će reći \"popu pop, a bobu bob\", a što se tumačilo kao konačni raskol, odnosno početak obračuna s Miloševićem. Na samoj sjednici se to nije dogodilo, a što je Šuvar kasnije tumačio iznenadnim izostankom podrške od strane tadašnjeg rukovodstva SK Hrvatske. Među kosovskim Albancima je to protumačeno kao znak da intervencije saveznih vlasti u njihovu korist neće biti, te da se autonomija može sačuvati jedino van-institucionalnim sredstvima. 20. februara su kosovski Albanci započeli generalni štrajk, a najspektakularnija akcija je bilo spuštanje 1500 rudara u okno rudnika Stari Trg kraj Prištine. Štrajkaši su zahtjevali da Šukrija, Azemi i Morina podnesu ostavke, odnosno da se Jašari i Vlasi vrate na svoje funkcije. ......... :-))))))) da liznaš koje Šuvar ? jadni ppolitičar koji doneo reformu štolstva koja je bila katostrofalna on je imao dve leve ruke i dve leve noge i mozak kao pauk bele bubrege

01.05.2012. u 09:38h 5.8.1995 je napisao/la: Šuvar je tada pokušao razrešiti krizu tako što je pozvao Miloševića da zajedno odu na Kosovo i pokušaju pronaći kompromis. U Prištini su se na ulicama okupile albanske mase koje su Šuvaru klicale, a Miloševiću zviždale. Sam Šuvar je otišao u okno da lično razgovara sa rudarima, obećavši razumevanje za njihove zahteve, ali ih je isto tako pozvao da prekinu štrajk. Šukrija i Azemi su tada obećali podneti ostavku, ali Morina nije. U međuvremenu se u srpskim medijima intenzivirala kampanja koja je događaje na Kosovu usporedila s nemirima 1981. godine, te zahtevala da se štrajk razbije intervencijom JNA. Širom Srbije i Crne Gore su također održavani mitinzi na kojima se tražilo oružje, odnosno formiranje dobrovoljačkih odreda koji bi na Kosovu \"zaveli red\". Šuvar je s Kosova otišao neobavljena posla; štrajk se nastavio. U međuvremenu su jedinice JNA na Kosovu stavljene u stanje pripravnosti. ,,,, Jer imaš slike kada je Šuvar razgovarao sa rudarima? pogleda kako izgledaju rudari koji štrajkuju pre podne a popodne na druge izkaze odu kući

5.8.1995 da li ti je poznat slučaj : 1. maja 1985. u 13 časova, Đorđe Martinović je presretnut na svojoj njivi i nabijen na kolac, na čijem je vrhu bila polulitarska staklena pivska flaša. Flaša je kroz čmar nabijena u u utrobu, dancetom na gore, a na drvo bila nataknuta kroz grlić.Zaustavila se tik pod desnim podrebarnim lukom i, polomljena, ostala u utrobi žrtve. Martinović je smogao snage da se dopelja do puta, odakle je prebačen u prištinsku bolnicu. Hitnu operaciju vađenja flaše vodila su tri hirurga, od kojih su dvojica bili etnički Albanci. Oni su naknadno pozvali trećeg hirurga, Srbina dr Moračića, uplašeni od flaše i srče koju je trebalo izvaditi. Dr Moračić je posle operacije opisao da je prizor koji je zatekao bio "jeziv". Prva vest o događaju objavljena je tri dana kasnije, 4. maja 1985. u beogradskoj Politici. Glasila je:[2] "Službenik Doma JNA u Gnjilanu, Đorđe Martinović, nabijen je na kolac 1. maja na svojoj njivi Jaruga, dva kilometra od Gnjilana. Ovo zlodelo izvršili su šiptarski teroristi."

5.8.1995 da ne idem unazad Prvi javno učinjeni zločin arbanaške separatističke agresije 1981. protiv svega srpskog na Kosovu i Metohiji bilo je podmetanje požara pod veliki konak manastira Pećke patrijaršije, na udaru prvo srpske crkve i manastiri, sveštenici i monahinje.e. U sledećim godinama, posle 1981, provaljivane su, pljačkane, skrnavljene i narušavane mnoge crkve i manastiri, a posebno srpska narodnocrkvena groblja Ako izostavimo manastir Svetog Marka u Koriši kod Prizrena, koji nije propustio godinu bez arbanaških rušilačkih napada, skrnavljenja i oštećenja, i takođe manastire Devič i Svetu Trojicu, Srpska pravoslavna groblja za ovo vreme rušena su, skrnavljena i razarana, nekad čak i paljena ili preoravana, u selima: Šipolje i Mučivorce kod Mitrovice, Dvorane kod Mušutišta, Toponica i Robovac i Rogačica kod Kos. Kamenice, Petrovce kod Gnjilana, Smoluša kod Lipljana,

5.8.1995 Među zlodela i zločine nad srpskim življem ovoga perioda treba spomenuti i javnosti već poznato mučko ubistvo mladoga Danila Milinčića pred njegovom kućom u selu Samodreži, 2. juna 1982. godine, kada su četvorica Arbanasa držala Danila, a albanski emigrantt Ferat Mujo pucao mu iz pištolja u srce, na oči majke Danice koja je svojim telom pokušala da zaštiti život svog nevinog sina. Godine 1981, drugog aprila, po povratku sa demonstracija u Prištini, arbanaška masa ubila je jednog Srbina mladića na izlazu iz Vučitrna, ali je to ubistvo čuvano kao "državna tajna" i nije dosad objavljivano. U Novom selu kod Vitine poznati balista Hisen Trpeza ranio je teško jednog srpskog mladića (1986), koji je jedva ostao živ, a jedan drugi srpski mladić, Miloš Košutić iz sela Sazlije kod Uroševca, pretučen je od 6 Arbanasa lopatama, tako da je posle nekoliko dana umro od povreda (1983). Mladiću Slaviši Tomiću, studentu iz Prizrena, nasred ulice zario je nož u rebra Šukri Gaši i zatim pobegao (juna 1988),

5.8.1995 O drastičnim slučajevima varvarskog ponižavanja srpskih majki i devojaka pisalo je sve češće i opširnije štampa, kao što su bila silovanja devetogodišnje devojčice u selu Žitinja kod Vitine (1983), pa starice monahinje Ane (72 godine) u manastiru Gorioču kodod Istoka, pa 12-godišnje devojčice (avgusta 1984) u Ljubeniću kod Peći, pa opet starije žene (54 godine) u Belom Polju kod Peći, pa jedne posetiteljke manastira Svete Trojice kod Mušutišta, pa opet starije žene (57 godina) u Starom Selu kod Uroševca (1984), pa Beograđanke N. K., majke jednog deteta, koju je silovalo nekoliko Arbanasa u kosovskoj Mitrovici (jula 1986) i mnogi drugi slučajevi širom Kosova Pokušaji pak silovanja još su brojniji, a među njih spada i silovanja gračaničke igumanije Tatijanu (na Vel. gospojinu, 28. avgusta 1988), i to je učinio jedan milicajac Arbanas. Na opštu žalost kosovskih Srba, u nasiljima nad nedužnim srpskim življenjem neretko učestvuju i same vlasti i sami organi bezbednosti sa Kosova.

. ..5.8.1995 .......si ti srbin..?? . .cemu sluze ti copy/paste..??.. . ha, ha, ha, ha, ha, ha, ha, ha, ha, ha, ha, ha, ha, ha, ha, ha,