Branitelji: Gospodo ministri, Hrvatska je stvorena na našoj krvi!

Imam nekoliko nickova,pa koji put pricam i sam sa sobom.

. . .Stravična svedočanstva I ubijali su, i tukli, i psovali Svedočenje: Video sam kada je osa pogodila vojni sanitet u kome su voženi ranjenici u bolnicu u Banjaluku. Među ranjenicima je sigurno bilo vojnika i civila. Samo je preživeoo vozač saniteta Malešević Gojko, ostali su poginuli. Jedan ranjenik je ispao iz vozila i video sam ga kako gori u plamenu. Sećam se kako su granate padale na automobile pune civila. Pogode auto a komadi mesa lete na sve strane. Video sam jednog dečka iz sela Subotska, oko tridesetak godina, u civilu, ležao je na putu bez gornjeg dela lobanje. Ispao mu je bio mozak. Stavili smo mu telo na traktorsku prikolicu i odvezli ga u Bosansku Gradišku. Kupili smo ranjene, mrtve nismo mogli. Mnogi su samo plakali i kukali od tuge i žalosti. Nismo mogli sve ranjene da pokupimo i ponesemo sa sobom. 2. maja je sve vreme padala kiša. Bili smo mokri od kiše i znoja i blatnjavi. Ranjenici su ležali okolo i kukali. Krš i lom po putu od havarisanih vozila. Razbijeno staklo na sve strane. Delovi tela po putu. Tukli su nas i snajperisti iz šume Prašnik. Takmičili su se ko će više nas da pogodi. U jednom trenutku sam bio tako blizu ruba šume da sam čuo jednog od njih kako kaže: \"Skinija sam šesnaestog\". Kada smo prelazili savski most tukli su nas granatama. Tukli su nas sve do stadiona Kozara u Bosanskoj Gradiški. Tada su gađali i bolnicu u Bosanskoj Gradiški\". Poginuli 2. maja Prilikom napada na kolonu 2. maja poginuli su pripadnik SVK \"Mudri\", potpukovnik Tešanović iz Rajića, Dajić iz Medara, otac mu je bio ranjen, Migel Radulović iz Okučana, Džakulin zet, i Vukadinović Zoran (21). Iz sela Smrtići (Ratkovac) u opštini Okučani poginulo je 16 ljudi. Eskić Vojin (1940), borac, Dabić Milorad (1960), borac, Dabić Milan (1951), borac, Zubović Mirko (1940), borac, Zec Vojin (1951), borac, Cvjetičanin Dušan (1954), borac, Pucarević Gojko (1956), borac, Cicvara Milan (194?), borac, Crnić Milovan (1967), borac, ranjen 2. maja u Novoj Varoši, nestao je, Savelić Živko (1970), borac, takođe je nestao. Ljubotinja Nikola (82) zaklan je u svojoj kući u selu Ratkovac. Kondić Ranko iz Okučana je 4. maja video krvave tragove u Nikolinoj kući. Kondić je zarobljen 5. maja i nakon 8 dana je oslobođen. Marinković Stevo (1951), duševno poremećen, nije bio vojni obveznik, ubijen je u svom dvorištu iz puške. U kući mu je bila samo teško bolesna majka koja je granjem i daskama pokrivala njegovo telo, kako ga ne bi stoka pojela. Njegovo telo su Hrvati sahranili na groblju u selu Trnava, Bošnjaković Mile (1949), civil, takođe umno poremećen, ubijen je u svom dvorištu iz puške, Bošnjaković Đorđe (1955), borac, Miletov brat, poginuo je na položaju. Botić Miloš (1930), civil, ubijen je iz puške oko 10. maja. Njegovo telo su videli neki zarobljenici koji su u to vreme oslobođeni. Nestali tokom sukoba Malijević Rajko i Grlica Savo iz sela Rajići, i Bjelić Draženko iz Sela Borovac, pripadnici policije krajiških Srba nestali su tokom sukoba 1. i 2. maja. Poslednji put su viđeni 30. aprila, kada su iz Rajića zajedno otišli na Roždanički most, gde su im bili položaji. Niko nije video da su poginuli. Marić Jovan, pripadnik vojske iz Rajića, takođe je nestao za vreme sukoba. Pripadnik vojske Crnić Milovan (30) iz Smrtića je 2. maja ranjen prilikom napada hrvatskih snaga na kolonu u Novoj Varoši. Od tada mu se gubi svaki trag. Poslednji ga je video Kerezović Vladimir iz sela Ratkovac, na putu kroz Novu Varoš. Hapšenje muškaraca u Šeovici Oko 60 Srba iz Bjelanovaca u opštini Pakrac izbeglo je nakon granatiranja sela u Šeovicu. Zbog granatiranja nisu izlazili iz kuće u kojoj su bili smešteni. 4. maja oko 16.00 časova čuli su da je potpisana kapitulacija i da svi moraju da predaju oružje. Srpski vojnici išli su od kuće do kuće i obaveštavali civile da na prozoru ili u dvorištu istaknu bele zastave. U kuću u kojoj se nalazila T. L. iz Bjelanovica najpre je došla hrvatska civilna policija a zatim hrvatska vojska: \"Ušli su, rekli su nam da nam se ništa neće dogoditi, da žene i deca stanu na jednu a muškarci na drugu stranu ceste, u red dva po dva. U našoj kući je bilo devet ili deset muškaraca, među kojima je bio gazda sa dva sina. Od muškaraca koje sam znala bili su Romanić Rade i Bolić Duško iz sela Bjelanovci, ostale ne znam jer su bili iz Šeovice. Vojna policija je odvela sve muškarce\". Pripadnik srpske vojske A.S. iz Pakraca i dvadesetak seljana iz Šeovice držali su položaj na Lipičkom i Pakračkom polju, gde je bila linija razdvajanja. Samo trojica su bili mlađi. Od oružja su imali puške. Dva dana i dve noći su stražarili pod artiljerijom. Stanovništvo je bilo po skloništima. Šeovica je granatirana. Vaso Dolinić je sa fudbalskog igrališta preneo u svoju kuću leševe dve devojčice od 14 – 15 godina i jedne starije žene. Bile su mu nepoznate. Poginule su od granata. A.S. navodi da su Stevo Harambašić i Veljko Džakula otišli 3. maja na pregovore u Pakrac u vezi sa predajom oružja Unproforu, nakon čega je Unprofor trebalo da organizuje evakuaciju stanovništva u Bosansku Gradišku. Po tom dogovoru argentinski vojnici trebalo je da dođu sa tri transportera u Šeovicu. Predaju oružja je organizovao komandant bataljona Rade Vukadinović. Na mestu gde je ranije držano oružje okupilo se 450 do 500 ljudi. To su bili seljani iz sela Šeovica, Japaga, Gavrinica, Kričke, Goraja, Šumetica, Brusnika, Kraguja, svi iz opštine Pakrac koji su bili u 51. pešadijskoj brigadi 18. korpusa SVK. Komandant te pešadijske brigade je bio i Stevo Harambašić. A. S. tvrdi da su hrvatske snage u 13.55 časova, pre nego što su počeli pregovori u Pakracu, ispalile tri granate iz Kusonja (prema Požegi) u Prekopakru na hrvatsku teritoriju. To je bila provokacija da pokažu kako Srbi krše primirje. Tada su uhapsili Džakulu i Harambašića. Onda su u 14.00 časova zaustavili Unprofor u Badljevini. Oko 17.00 časova umesto Unprofora došle su hrvatska vojska i policija. U Šeovicu je došlo 20 do 30 policajaca i vojnika. Pokupili su sve muškarce stare od 15 do 60 godina. Cestom Japaga – Gavrinica odveli su ih do pravoslavne crkve u Pakracu. U koloni je bilo oko 1000 ljudi. Hrvatski vojnici ih putem nisu maltretirali, samo su ih psovali. Ispred crkve su ih poređali u dva reda. Posle 22.00 časa stigli su autobusi i njima su zarobljeni Srbi odvedeni na ispitivanje u Varaždin, Bjelovar i Požegu. . .

Ma nista drugo neradi i nezna .... :-))

U ime hrvatskih bojovnika zahvaljujem se Pravednom na reklami!!!!!

. ...LUENICE.... . ..za mene radu....meni vise nije potrebno.......ZIVIM I UZIVAM...vidis za bozic sam bija u Sharm el Sheikhu ...a ti...?? .....lijepa je HRVATSKA...i love it...ich lebe es..!! . ...

Za prvedni Jesi li možda video Zagreb kad ste ga gađali Orkanima (civilne ciljeve)

legija.....Nejedem sto si ti odavna pojeo.... Znam sto je kultura.... Ti ,NE.!!

30.01.2011. u 11:17h Iegionar je napisao/la: Pravedni. Jedi govna. ////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// To mu je, inače, svečani ručak....:P

Dojangioo 1.....Onda mu je pet puta na dan .... :-))

+ - 30.01.2011. u 11:21h Pravedni. je napisao/la: . ...LUENICE.... . ..za mene radu....meni vise nije potrebno.......ZIVIM I UZIVAM...vidis za bozic sam bija u Sharm el Sheikhu ...a ti...?? .....lijepa je HRVATSKA...i love it...ich lebe es..!! ////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// Za N.Godinu sisi bio u PRDEKARI u KARLOVCU,,,,Vidi njega bio u Egiptu, pa sam sebe laze k\'o pravi srbin! ...

Pravedni, za dobro obavljeni posao može i to.

. .Napuštanje Hrvatske Službenici hrvatske vlade su u jednoj kući organizirali dobijanje domovnice. Svi smo morali da odemo tamo da se prijavimo. Svedočenje A. M. iz Gornje Šumetice se nastavlja: U dvorani nije bilo tuče. Međunarodni crveni krst je došaoo drugog dana. Ljudi su tučeni samo u prolazu i prilikom ispitivanja u policiji. Video sam mnoge koji su bili crni od batina. Jedan od najgore tučenih je Joco Prokopić. Vođen je na ispitivanje više puta dnevno, ostao je posle mene u zatvoru i čuo sam da je još uvek tamo. Luka Krajinović je isto tako više puta dnevno vođen i čuo sam da je umro od batina. Popadić Peri su polomili četiri rebra. Dobrić Borivoja, mog komandanta, nisam video ali sam čuo da ne može da hoda. Video sam i da je Harambašić vođen više puta ali ne znam, nisam bio blizu njega, pa ne znam da li je tučen. Ne znam mu ime, ali znam da je iz Glavice kod Bučja, pretučen toliko da je jedva vukao noge. Pretučen je i Vidović Ljuban iz sela Čagliće, Mišo Krajinović iz sela Kusonje, zatim Arsenić Miloš iz Gornje Šumetice, Mandić Milutin, takođe iz Šumetice i njegov stric Milutin. Sa nama u dvorani je bio i doktor Perić koji nije tučen ali je to star čovek, ima možda i preko 70 godina, čuveni dečji lekar koji je živeo na Gavrinici. Hteli su da ga puste posle nekoliko dana ali je on zahtevao da ostane dok su i ostali zatvorenici tu. Ostao je posle mene. Dvanaestog maja sam pušten. Pun je bio autobus oslobođenih. Dok su nas vozili, nekoliko stražara su sve vreme puta tukli Srbljana Željka i Pletkapu Stevana\". Žene i deca, izbegli u Šeovicu, nakon hapšenja muškaraca ostali su u Šeovici do 12. maja. O tim danima T. L. kaže: \"Izlazili smo samo ujutro po kruh i dva puta po pomoć, kada je UNHCR pozvao da dođemo. Nastojali smo da ne šetamo po cesti. Bilo na je strah, hrvatski policajci i vojnici su bili svuda okolo i stalno su nas provocirali. Pevali su četničke pesme, psovali nam majku četničku, dobacivali mlađim ženama, pucali su dok prolazimo cestom. Govorili su da su i njihova deca ginula od naših granata. U delu Šeovice gde smo bili nije bilo srušenih kuća, granate su tu padale najviše kraj ceste. Vojnici su ulazili u kuće i tražili pare. Videla sam jednu ženu, ne znam joj ime, koja se žalila kako su joj upali u kuću, šamarali su je dok im nije dala sve pare i zlato koje je imala. Išla je da se žali civilnim vlastima i ne znam šta je dalje bilo. Jedna baka se žalila da su je šamarali, tražili pare i oružje. Nije imala. Kada su videli da nema ništa udarili su je još par puta i otišli. Jednog dana u našu kuću je upalo šest-sedam vojnika. Tražili su oružje i sve su pretresli. Nisu uzeli ništa iz kuće. Našli su u štali bombe, puške, municiju, vojne uniforme. Rekli su da će nas izbaciti, da će nam ubiti muževe i da će nas pobiti a mi smo rekli da to rasprave sa gazdaricom kuće, da smo mi izbegli i da ne znamo ništa šta je u štali. Gazdarica se zvala Prodanović Jela a njenog muža Branka i tri sina su već bili pokupili 4. maja. Oni su sa gazdaricom nešto raspravljali, čula sam da ona govori kako ni sama ne zna šta je u štali, da su tu vojnici spavali i da ne zna šta su za sobom ostavili. Nisu je maltretirali. Službenici hrvatske vlade su u jednoj kući organizirali dobijanje domovnica. Svi smo morali da odemo da se tamo prijavimo. Bio je ogroman red. Neki iz hrvatske vlasti, civili, obavljali su razgovor sa nama, po petnaestak minuta sa svakim. Mene su pitali šta imamo od imovine, da li imamo kuću, zašto smo bežali, koliko imamo zemlje, zašto hoćemo da odemo iz Hrvatske, zašto nećemo domovnicu. Govorili su da nam oni garantiraju bezbednost. Moj muž je već bio pušten na slobodu i našao nas je tako da smo zajedno bili na tom razgovoru. Evidentirali su nas i u UNHCR-u, 12. maja smo u konvoju otišli u Gradišku. Tamo su nas premestili u nove autobuse i odvezli u Laktaše. Tu smo bili do 19. maja. U Laktašima je organizovan konvoj za istočnu Slavoniju i rekli su nam da posle ko hoće može ići u Srbiju a ko hoće može na Kosovo. U istočnoj Slavoniji srpska policija nas je sprovela u Tenje, gde se nalazila linija razdvajanja. Tražili su da tu ostanemo. Nismo hteli\". . . .

Hajde ti legija ne pretjeruj.....

30.01.2011. u 11:22h Pravedni. je napisao/la: . . .....lovac na šubare ........ . ..ne treba zahvale....SUDOVI ce se zahvaliti.....zlocin ne zastarijeva:::...!! ./////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// Posebno će se pokazati nakon ukidanja....AMNESTIJE I, ABOLICIJE!!!!! Prema tome zakonu, u RH neće ostati niti 0,001% Svrba!!!!!

Po događaju zatvaranja hrvatskog branitelja u susjednoj BiH, vidljivo je koliko državna administracija u BiH poštuje državnu administraciju Hrvatske. To je velika pljuska bilateralnim odnosima između dviju država i podmukli pokušaj državne administracije BiH, da se uništi početak poboljšavanja kakvihih takvih odnosa između Hrvatske i Srbije. Zašto drž.administraciji BiH odgovara zahlađenje odnosa između Hrvatske i srbije? Možda žele zahlađenjem odnosa između dviju zemalja u regiji, zamagliti pogled na nepoštivanje temelja demokracije na vlastitom ozemlju. Oduvjek sam znao da BiH igra zakulisane igre, ali da su toliko podmukli nisam ni sanjao.

luena1 Sta se ovaj P*************R lijepi za tebe, pa on ne trazi zene,on trazi muskarce,GAY GOSPODIN Bio u EGIPTU ZA N.Godinu!!!!! A on bio u prdekari JADNIK!

I taj procent od 0,001% je previse....

30.01.2011. u 11:23h Iegionar je napisao/la: Djoganioo1 I ti jedi govna //////////////////////////////////////////////////////////////////////////// Ha, tada bi tvoja majka morala nositi....\"crninu\"!!!!

. . ...JADNI BOSANAC ZELI OVO UKINUTI.....ha ha ha ha . ...Budite uvjereni da cemo doslovno primijeniti Zakon o oprostu jer ne želimo obnavljanjem procesa i naknadnim optuživanjem otvarati stare rane, i nikakvih popisa ratnih zlocinaca, onih kojima treba suditi,ti, više nece biti, a pred sud ce samo oni koji su zaista okrvarili ruke. Bilo je i prošlih tjedana nekih presuda u Hrvatskoj, no to nije bila stvar politike nego sudstva koje je provodilo istragu i donosilo odluke još iz vremena rata, a cak cemo i taj problem ovih dana razmotriti u hrvatskom državnom vodstvu Tudjman Franjo u Belom Manastiru 1997 . .

. . ....I taj procent dosljaka iz BiH od 0,001% je previse.... . .