Majku Terezu proglasit će sveticom 
4. rujna 2016.

Tereza je bila velika prevarantica. Skupila je milijune i s tim otvorila samostane njenog reda diljem svijeta. U Indiji nije sagradila nijednu bolnicu ili kucu za beskucnike. Tko mi ne vjeruje neka ode na lice mjesta.

A to jos treba vidjeti sto ce Vucic i Nikolic reci na to mozda ne budu dali dozvolu

"Čudesno ozdravljenje, znanstveno neobjašnjivo...",ne može se objasniti ali je objašnjivo da ima veze sa dotičnom....još jedna u nizu fantastičnih pripovjedaka za neškolovani i zatucani jad....

A što je sa milijunima bolesnih, za koje su se molili a nisu izliječeni?

Većina tog novca je završila na bankovnim računima Vatikana.... Zaposlenima u "Misiji milosrdja" je često stavljano do znanja da njihova kongregacija dobija mnogo više novca od ostalih upravo zbog posebne "božije naklonosti" prema Majci Terezi, u šta su mnoge sestreestre i verovale....... Sve ogromne donacije koje su se slivale na račun "Misije milosrdja" nisu imale nikakvog udela na život misionarki, gde većina sestara nije ni znala koliko novca je pristizalo. One ne samo da su živele asketski, već bukvalno sirotinjski. Šilds kaže da su sestre imale po tri haljine koje su prane i krpljene sve dok nisu postale potpuno pohabane i načičkane zakrpama. Odeću su prale same na ruke, na najprimitivniji način. Za ličnu higijenu mogle su dnevno koristiti samo jednu kofu vode. Bilo kakve zdravstvene kontrole ili posete zubaru smatrane su čistim luksuzom....................... Majka Tereza se veoma trudila da kod sestara održava osećanje pripadnosti siromaštvu. I namanje trošenje novca bi uništilo taj sirotinsjki duh koji je preovladavao Kongregacijom......... Na Haitiju su tako sestre koristile šivaće igle sve dok nisu postale toliko tupe, da su im nanosile i dodatni bol. Videvši to mnogi volonteri su želeli da nabave o svom trošku nove igle, ali su sestre to morale da odbiju. Bila je potrebna patnja i mučenje. ..... Sestre su morale da mole lokalne trgovce da ih snabdeju osnovnim potrepštinama, kao da nisu imale nikakvih sredstava. U jednom slučaju kada su ostale bez hleba od donatora, otišle su u lokalnu radnju da zamole za hleb. Pošto je njihov zahtev bio odbijen, nadležni je izdao OBJAVU da se tog dana iz jela izostavlja hleb i jede samo supa.......... Od aviokompanija Kongregacija je tražila da prevozi sestre i teret besplatno. Od lekara i medicinskih tehničara je traženo da snose troškove za lekove ili da se to naplati iz fondova odredjenih za religiju....... Od radnika je traženo da rade besplatno ili po najnižoj mogućoj ceni. Misija se maksimalno oslanjala na volontere koji su satima radili u dnevnim kampovima, poljskoj kuhinji, skloništima. ...................... Iako izmučeni sopstvenim teškim životom, mnogi seljaci posvetili su veliki deo svog rada da bi dodatno opskrbili hranom kuhinju "Misije milosrdja". Verovali su da bez njih sestre iz kongregacije Majke Tereze ne bi imale šta da jedu........... Šild piše i da im je Uredba Kongregacije zabranjivala da traže više od onoga što je najneophodnije, ali milioni dolara donacija, koje se takodje mogu smatrati posledicom traženja, sakupljani su na račun banke i kao da nisu postojali....................

Još 1995. godine (dok je Majka Tereza bila živa) objavljena je u Londonu knjiga: "Poziv misionara: Majka Tereza u teoriji i praksi", od Kristofera Hajčinsa (The Missionary Position: Mother Teresa In Theory And Practice, Christopher Hitchens). Hajčins je kolumnista magazina "Vanity Fair". ......... U knjizi se autor otvoreno zapitao zašto je ona uopšte dobila Nobelovu nagradu za mir kada cilj njenih aktivnosti nikada nije bilo uspostavljanje nekog mira. Hajčins navodi da je u svom govoru prilikom primanja ove prestižne nagrade ona izjavila:"Abortus je najveće zlo i najveći neprijatelj mira… Jer ako majka može da ubije sopstveno dete, šta nas može sprečiti medjusobnog ubijanja? Ništa." ......................... To je, dakle, bila njena borba za mir(?!) Borba protiv abortusa je bila okosnica svih njenih aktivnosti. Na jednoj velikoj javnoj misi na otvorenom u Irskoj, 1992. godine izjavila je: "Obećajmo Našoj Dami koja tako voli Irsku da u ovoj zemlji više nećemo dozvoliti ni jedan abortus, niti kontracepciju!" Ovo je za Hajčinsa najbolji dokaz kako Majka Tereza uopšte nije želela da vidi kako veliki broj dece u siromašnim zemljama, kao što je Indija, vodi još većem siromaštvu. Tako se ona baš u Indiji uporno zalagala za što više dece koju je smatrala "božijim darom", jer bog uvek daje: "Nikada ne može biti dovoljno dece. Sve što je živo na Zemlji njegova je volja!"

Ipak, ono što je pratilo misonarski rad Majke Tereze je i globalno prikupljanje novca za nemoćne, siromašne i bolesne. ......... Zna se da je Majka Tereza primila donacije koje se mere destinama miliona dolara. Zna se i da je savsav novac završavao na računima vatikanskih banaka, ali ni jednom oditoru nije nikada dozvoljeno da ove račune pregleda? Navodno, Majka Tereza to nije dozvoljavala. Valjda je to smatrala bogohuljenjem ili nešto slično. Svejedno, niko ne zna kako je novac trošen......... Iako se tim novcem moglo izgraditi mnogo sirotišta sa adekvatnim sanitarijama i verovatno više vrhunski opremljenih bolnica u Bengalu, nije izgradjena niti jedna.Gradjeni su samo skromni sabirni centri............. Dobrovoljci koji su sa Majkom Terezom radili u Kalkuti, opisali su njen "Dom za umiruće", kao koncentracioni kamp nalik onom u Belsenu za vreme Drugog svetskog rata. Tu nije bilo čak ni stolica, ni medicinske opreme, ni lekova... Samo poljski kreveti i ljudi koji su umirali. ............ Zapravo nikakva medicinska pomoć ili lek više od aspirina, nije se tu mogao dobiti. I, naravno, sirotinjska supa skuvana u improvizovanoj kuhinji koju su dobrovoljci sami snabdevali.................. Razlog za ovo je, po Hajčinsu, što "Misija milosrdja" Majke Tereze i nije imala za cilj da se ljudima zaista pomogne, niti da se siromaštvo iskoreni, već je poenta bila u promovisanju vere u boga i rasprostiranju kulta patnje koji je zasnovan na potčinjavanju, nemoći i smrti................ Majci Terezi ili onima koji su stajali iza ideje njenog misionarstva bila je potrebna ova zastrašujuća slika umirućih i teške sirotinje Trećeg sveta, kako bi se aktivnosti Majke Tereze mogle prikazati sa što jačim utiskom. Putem medija koje kontroliše moćna svetska oligarhija uključujući i Vatikan , ove slike je video čitav svet. Kome su ova slike bile namenjene? Da li samo donatorima, da bi se izvuklo što više novca ili samim vernicima kako bi podstakle njihovu saosećajnost?

I Suzan Šilds koja je devet godina radila kao katolička milosrdna sestra za "Misiju milosrdja" Majke Tereze, napisala je neka svoja zapažanja u tekstu: "Kuća iluzija Majke Tereze"...... Suzan Šilds je Misiju napustila 1989. zgadjena onim što je tamo otkrilaa i saznanjem da ogromne donacije za siromašne i bolesne zapravo nikada nisu stigle na svoje odredište. ....... Šilds navodi da su tri fundamentalna učenja uticala na milosrdne sestre i njihovu totalnu odanost radu Majke Tereze........ Prvo je verovanje da što je sestra poslušnija to je "božija volja" ispunjenija...... Drugo je verovanje da se jačom patnjom više utiče na boga, te da sama patnja boga čini sretnim. Tada on dodeljuje više milosti čovečanstvu......... Treće je verovanje da svaka ljubav prema ljudima i bezgranično pomaganje znači stavljanje čovekove ljubavi ispred božije, odnosno mešanje Čoveka u Božiju ljubav. Bog je taj koji pomaže i daruje (ali i kažnjava i lišava), on i leči i razboljeva i u to Čovek ne treba da se meša. ....... (Podsetimo, kada je Martin Luter preveo Bibliju sa starog latinskog i grčkog na nemački, otkrio je da ovakva učenja tamo uopšte nisu zapisana). Ova lažna verovanja nije izmislila Majka Tereza već je to ustanovio još stari srednjevekovni Vatikanski Koncil, i ali ona se očigledno i dalje sprovode iako u Vatikanu to zvanično više nije današnje učenje katoličke crkve.............. Koliko su ova učenja opasana svedoči Suzan Šilds: "Kada bi neka sestra prihvatila ova lažna verovanja, bila bi u stanju da čini bukvalno sve. Dozvolila bi sebi da naruši sopstveno zdravlje, zapostavi one kojima se zaklela da služi, mogla bi potpuno da isključi svoja osećanja i sopstvene misli. Mogla bi lako da natera druge na patnju, da potkazuje svoje koleginice, sa lakoćom izgovara laži i ignoriše sve zakone i regulative". (Nije li ovo bio drevni mind control?).................. "Kada sam napustila 'Misiju milosrdja' tamo je bilo više od 3000 sestara u približno 400 kuća Misije raštrkanih sirom sveta", zapisala je Šilds. ............................ Isposništvo je bilo temelj na kome je počivao rad "Misije milosrdja" Majke Tereze. Tako su sestre učene da ni o čemu ne brinu unapred , da ništa previše ne traže i ne sakupljaju nikakva materijalna dobra, jer bog misli na njih i darivaće ih svim što im je potrebno, kada za to dodje vreme, naravno........ Tako su jednog leta časne sestre Majke Tereze koje su živele u predgradju Rima dobile od donatora više sanduka paradajza nego što su bile u mogućnosti da distribuiraju poljskim kuhinjama širom sveta. Nikome od suseda nije trebao taj paradajz jer je ta godina bila veoma plodna...... Sestre su odlučile da paradajz konzerviraju radije nego da puste da propadne. Ali kada je Majka Tereza za to saznala nije bila zadovoljna. Smatrala je da se na taj način iskazuje nepoverenje prema "božijoj brizi". ................. Mnogi su im slali velike novčane donacije verujući da time zaista pomažu siromašne. .............. Suzan Šilds je bila zadužena da beleži donacije i piše velikim donatorima pisma zahvalnosti. Knjigovodstvo je vodjeno isključivo običnom olovkom koja se može brisati - zbog štednje papira(!) Na čekove koji su iznosili preko 50 000 dolara pisala je priznanice. Ponekad bi donator prijateljski zvao telefonom da proveri da li su dobili njegov ček, verujući da je donacija od 50 000 dolara bila posebno primećena. Suzan Šilds , medjutim, kaže da je tada imala veliki problem da se priseti baš tog donatora, jer su dobijali mnogo takvih čekova, pa i sa daleko većim iznosima. Sama Majka Tereza nikada javno nije tražila novac za svoju kongregaciju, ali je uvek ohrabrivala ljude da se žrtvuju sve "dok ta žrtva ne zaboli". Mnogi vernici su tako , iako su i sami bili siromašni ljudi, imali potrebu da odvoje od sopstvenog skromnog imetka i daju za one koji gladuju u Africi, za žrtve poplava u Bangladešu, ili za sirotište u Kalkuti.....................

...svetlilo bu sve ko u betlehemu.....haha...

Tako siroti i bolesni ljudi za koje je sakupljana pomoć u stvari korišćeni samo kao alatka pomoću koje se održavala "svetost" Misije. .......... "Majka Tereza nije bila prijatelj siromašnih, već prijatelj siromaštva", tvrdi Hajčins. Zbog svega ovoga, mnoge od sestaraestara koje su beskrajno verovale Majci postale su vremenom psihički slomljene ličnosti. Osećale su da su izdane u svojoj veri, jer više nisu mogle da veruju da je bog izdao neka naredjenja koja su im u njegovo ime prosledjivana.

komsinica kemala ataturka, kumanovo, sto bi vi rekli, makedonci ko sto tesla ustasa.

....i vučko i nikolica s prikolica mogu samo gledat i čudit se.....ko i ja.....

...ženi svaka čast....

Bambus dobio stucavicu, nadrobio se komentara koji veze s mozgom nemaju.

...kaj ti znaš......tesla je bil ustaški iluminat....

....neko bi mogel pomislit da je majčica tereza bila fatikanski agent nižeg reda.....

....nemate vi pojima.....lječila je dodirom.....

.....al nije....bila je albanka.....hehehe......grhhhaa.....

Zena je zivjela svetim zivotom i postala sverca bez lobiranja,nego po djeluma.Umrla je puno kasnije naseg blazenog Alojza a puno prije proglasena svetom.To je pokazatelj da nesto nestima kod nasih svetih otaca i da su svojim djelovanjem vise nastetili negoo doprinijeli da se nas blazenik proglasi svetim.Sada Vatikan spori Alojzinu svetost,dali zbog samog zivota Alojza ili zbog losih predlagatelja,nasi sveti oci su tako nanijeli Hrvatima stetu i sramotu i u ovoj ulogu crkve,kao i divodjenjem i odrzavabjem HDZea na vlasti.

Zasto VL sad ne makne ovog #zajecarca?