Lavrov odgovorio američkom kolegi: Majka mi je zabranila da plešem s dečkima

Buzin radi punom parom.

Rusija je WWII pobijedila njemačku iako nije bila spremna za rat.Rusija 4 puta napadnuta od strane zapada.Poslije WWII rusi su se naoružali tako da ih jednostavno nitko razuman neće.Jedino što zapad čini je izazivanje nereda u rusiji i podržavanje djihadista,ali to nema uspjeha jer rusija nije hr.

Zapadni političari i oni koji ih podržavaju neće nikada priznati da su Rusi dobri u politici. Zapravo jedan Lavrov vrijedi kao svi zapadni političari zajedno. Vidi se to i po tome kako su riješili spor sa turskom. Zato je zapadnim političarima preostalo samo da se na ovakav način " šale " na račun rusa dok im ostali spontano plješću. Ti koji plješću su slični onim ljudima koji su todoriću godinama govorili da uspješno vodi firmu a vidi ga sada rus ga " spašava" hahaha jaooo haha

Ma dao bi on i vise od tanga, samo da ukinu sankcije...

Rusi su kroz povijest pokazali da nisu cvrst oslonac nikome osim mozda serbima. Svak, osim serba, koji je kroz savez ili idelogiju bio vezan uz Ruse, se nakon odredenog vremena razocarano okrenuo i potrazio srecu na nekom drugom mjestu. Pitajmo samo Poljake, Madare, Cehe, Slovake, Balticke drzave, Njemce itd. Uz to su Rusi kroz povijest pokazali da se i nisu na vojnickom i ratnom polju bas proslavili. Nista im ni strateska prednosti velicine zemlje nije pomogla u ocuvanju njihove najsvijetije kulturne bastine zvanu Kontantinopel, zapravo danasnji Istanbul... Sto se tice USA i tih Rusa, Amerikanci ce, ako treba, kupit Ruse. Onako kupit, kao sto su Alasku kupili. Dakle u odnosu USA i Rusije, Rusi bi se trebali prisjetit mudre Ruske poslovice, koja to zvuci ovako: Kad pleses sa medvjedom, onda ne prestanes plesat kad je tebe volja, nego kad medvjed vise nema volje. Mislim da ima u ovaj Ruskoj poslovici itekako puno istine...

slatko se smeje, rusijo samo tako, a nasloni se use i ovo tvoje kljuse

Bolje bi bilo da je njemu i Putinu majka zabranila da plesu sa vragom,on ih vodi u krivom smijeru pa napadaju susjede i otimaju im zemlju.

Nedavno sam gledao doku kako ruske bande po Moskvi proganjaju i mlate ljude drugačije spolne orijentacije! Tako da ovaj odgovor Lavrova ne samo da nije iznenađujući već i diskriminatorski.

'Nedavno je Putin izjavio da će od sada pa nadalje nacionalna ideja Rusije biti patritozam. I to je odmah sve jako obradovalo, naročito načelnike. Njima se život bez nacionalne ideje činio nekako praznim, posebno tokom oblačnih godina nultih kada je – reklo bi se – svega bilo na pretek. Cena nafte je tada bila 120 dolara, i novca je bilo koliko ti duša ište, a nacionalne ideje – ma ni za lek. Zato se sada, kada je nafta postala jeftina a novca više nema, najzad pojavila i ona, ta tako dugo čekana nacionalna ideja. Istinu govoreći, namah se učinilo da ova tako važna ideja, smeštena u samo jednu reč prilično kržljavo izgleda. Tim pre što imamo s čim da je poredimo. Ranije su naše nacionalne ideje imale najmanje tri reči: „pravoslavlje – samodržavlje – narodnost“ ili recimo „Moskva – treći Rim“, a relativno nedavna ideja komunizma ni u hiljade knjižnih polica nije mogla da se smesti. U pokušajima da je nekako opsegnemo, morali smo da osnujemo masu naučnih instituta. I zato, najzad osetivši tlo pod nogama, predstavnici vladajuće klase koje po staroj navici još uvek nazivaju „ideolozima“, odmah su se bacili na posao i kostur ove nove nacionalne ideje počeli da oblažu mišićima. Potčinjenom narodu je hitno trebalo objasniti po čemu se naš patriotizam razlikuje od analognog osećanja tamo nekih Amerikanaca ili, ne daj bože, Francuza. I tako su se već početkom marta pojavila dva programska članka. Prvi je objavljen 3. marta u časopisu Rusija u globalnoj politici i nosi naziv „Istorijske perspektive spoljne politike Rusije“. Autor je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. Drugi je napisao dekan Fakulteta televizije pri Moskovskom državnom univerzitetu (МГУ), Vitalij Tretjakov. Ovaj tekst je 8. marta objavila Komsomoljska pravda pod naslovom „Ko se od vladara Rusije može nazvati velikim?“ Članak Sergeja Lavrova je kao neki tekst iz staljinskog udžbenika „Istorija VKP(b). Kratak kurs“1 ili preciznije, to je koncept budućeg jedinstvenog udžbenika istorije kojim će biti stavljena tačka na bilo kakav pluralizam i sva besmislena naučna istraživanja koja sa stanovišta aktuelne vlasti i nisu neka nauka, već samo instrument očuvanja nacionalne bezbednosti. Zato se Sergej Lavrov suprotstavlja svima „koji misle da je Rusija zauvek osuđena na to da bude zaostala ili, u boljem slučaju, večito „sustižuća“ zemlja, pa je zato prinuđena da se stalno prilagođava tuđim pravilima igre i svetu ne može iz sveg glasa da obznani svoju vodeću ulogu u svetskim poslovima“. Da, baš sada bi sve to što Lavrov zagovara bilo krajnje umesno i efektno, sada kada po svedenim rezultatima za 2015. godinu upravo ruska ekonomija, u poređenju sa 20 najvećih ekonomija sveta, ima ubedljivo najlošiju dinamiku. Dok je tokom prošle godine ukupan svetski BDP porasto za 3%, ruski je pao za 3,7%, a ukupan promet roba i usluga smanjen je na trećinu. Saglasno pokazanim rezultatima, Rusija će u bližoj budućnosti, htela to ili ne, morati da se prilagođava tuđim pravilima igre i da se prikloni nekom od aktuelnih centara svetske ekonomske moći – ili transatlantskom, ili kineskom. Tekst Sergeja Lavrova je zapravo pokušaj da se opravda Rusija i on je ceo protkan kompleksom nacionalne inferiornosti. On tu pokušava da dokaže da mi odvajkada nismo ništa gori, već naprotiv, samo bolji od zapada, od Evrope. Kao da zaboravlja da do sredine 18. veka u Rusiji ni „n“ od nauke nije postojalo i da nam je sva prosvećenost tek kasnije stigla iz Evrope. Ali zato je je prosto oduševljen „mudrom i dalekovidom“ politikom Aleksandra Nevskog koji je puzio pred mongolskim kanovima, te se uz njihovu „velikodušnu“ pomoć domogao kneževskih ingerencija, a za uzvrat učvrstio vlast Zlatne horde u drevnoj Rusi. Po Lavrovu, cela ruska istorija je krajnje uprošćena slika beskonačnog praznika pravednosti i poštenja s naše strane, i neprestanih podmuklih i pohotnih nitkovluka od strane Evrope. Kad god je Rusija nekuda prodirala, ona je uvek „organski srastala sa zemljom i narodima“ koje je tu zaticala, a kada je neko tuđ u Rusiju upadao, to je uvek bio podli akt agresije. Jedino što je njemu važno i vredno je teritorija, odnosno veličina teritorije, makar to bila tundra, močvara ili pustinja. Važno je samo da je bude što više. Sve u svemu, ispostavilo se da on sledi ideal mongolske horde kojoj je jedini cilj bio širenje teritorije." Peščanik.net, 24.03.2016.