Lavrov je Putinov čovjek koji najbolje utjelovljuje rusko ‘njet’

Koliko si ti gluposti napisao Silvije to nisu istine.

Veliki gospodin,..Lavrov, ne Silvije.

ovaj silvije sve više luta, udaljuje od stvarnosti. lavrov je legenda međunarodne politike. uglađen prije svega. za razliku od ekstremista sa zapada, koji bezobrazno napadaju i optužuju bez valjanih dokaza. autor se totalno pogubio zadnjim rečenicama. hladni rat nikad nije nije izašao iz glava zapadnih političara, američkih posebno. jer da jest, ne bi ruse prevarili i u nato uključili gotove sve zemlje iz bivšeg istočnog lagera. amerikanci su izigrali dogovor, ne rusi, to je prvo što u ovoj priči treba znati. nakon toga je sve jasnije, svačiji potez, posebno za vrijeme onog bolesnika jeljcina. ali se rusija vratila na scenu, dovoljno jaka da uništu svaku unilateralnu akciju tog zapada, ogrezlog u kriminal i korupciju. jeste li se ikad pitalo zašto u izvješćima o korupciji nikad nisu obrađene zemlje iz kojih stiže mito? zar zbilja trebamo mi objavljivati da su amerikanci platili tolko i tolko nekom hrvatskom političaru da bi on napravio to i to..? i da tog amera treba kazniti? ruski njet je povijest. danas se sve dogovara, kupuje. ameri od rusa raketne motore, rusi od amera elektroniku koju nemaju, a amerikanci elektroniku od kineza..

Da bar mi imamo gospodina Lavrova na mjestu ministra vanjskih poslova.

Lavrov je prije svega ruski čovjek,a ne Putinov.Btw.Putina je namjestio ruski lobi,koji nije mogao gledati propast Rusije pod Jelcinom,kriminal i privatizacijsku pljačku kazarskih tajkuna.Izabrali su Putina na temelju procjene njegovih organizacijskih sposobnosti.Zato Rusija ima predsjednika državnika,za razliku od velikih EU država,koje imaju marionete koje ponekad sliče više dvorskim ludama,nego ozbiljnim državnicima.I zato je EU politički patuljak pod kontrolom SAD.

Veliki gospdin! Postovan od svih u diplomatskim krugovima.

Rusija je saveznik Asada, Irana i Hizbule, a u diplomatskom sukobu sa Europom, Amerikom, Australijom, Japanom, Kanadom i mnogim drugim razvijenim zemljama. Nije mi jasno kako to moze biti dobro za Rusiju.

Djeca ruskih i kineskih budjovana uglavnom studiraju na elitnim americkim univerzitetima. Mislim da i Putinova kcer zivi u Americi. Pjuvanje po Americi je samo za neuku raju, gazde znadu tko je tko u ovom svijetu i sto je Amerika

'Nedavno je Putin izjavio da će od sada pa nadalje nacionalna ideja Rusije biti patritozam. I to je odmah sve jako obradovalo, naročito načelnike. Njima se život bez nacionalne ideje činio nekako praznim, posebno tokom oblačnih godina nultih kada je – reklo bi se – svega bilo na pretek. Cena nafte je tada bila 120 dolara, i novca je bilo koliko ti duša ište, a nacionalne ideje – ma ni za lek. Zato se sada, kada je nafta postala jeftina a novca više nema, najzad pojavila i ona, ta tako dugo čekana nacionalna ideja. Istinu govoreći, namah se učinilo da ova tako važna ideja, smeštena u samo jednu reč prilično kržljavo izgleda. Tim pre što imamo s čim da je poredimo. Ranije su naše nacionalne ideje imale najmanje tri reči: „pravoslavlje – samodržavlje – narodnost“ ili recimo „Moskva – treći Rim“, a relativno nedavna ideja komunizma ni u hiljade knjižnih polica nije mogla da se smesti. U pokušajima da je nekako opsegnemo, morali smo da osnujemo masu naučnih instituta. I zato, najzad osetivši tlo pod nogama, predstavnici vladajuće klase koje po staroj navici još uvek nazivaju „ideolozima“, odmah su se bacili na posao i kostur ove nove nacionalne ideje počeli da oblažu mišićima. Potčinjenom narodu je hitno trebalo objasniti po čemu se naš patriotizam razlikuje od analognog osećanja tamo nekih Amerikanaca ili, ne daj bože, Francuza. I tako su se već početkom marta pojavila dva programska članka. Prvi je objavljen 3. marta u časopisu Rusija u globalnoj politici i nosi naziv „Istorijske perspektive spoljne politike Rusije“. Autor je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. Drugi je napisao dekan Fakulteta televizije pri Moskovskom državnom univerzitetu (МГУ), Vitalij Tretjakov. Ovaj tekst je 8. marta objavila Komsomoljska pravda pod naslovom „Ko se od vladara Rusije može nazvati velikim?“ Članak Sergeja Lavrova je kao neki tekst iz staljinskog udžbenika „Istorija VKP(b). Kratak kurs“1 ili preciznije, to je koncept budućeg jedinstvenog udžbenika istorije kojim će biti stavljena tačka na bilo kakav pluralizam i sva besmislena naučna istraživanja koja sa stanovišta aktuelne vlasti i nisu neka nauka, već samo instrument očuvanja nacionalne bezbednosti. Zato se Sergej Lavrov suprotstavlja svima „koji misle da je Rusija zauvek osuđena na to da bude zaostala ili, u boljem slučaju, večito „sustižuća“ zemlja, pa je zato prinuđena da se stalno prilagođava tuđim pravilima igre i svetu ne može iz sveg glasa da obznani svoju vodeću ulogu u svetskim poslovima“. Da, baš sada bi sve to što Lavrov zagovara bilo krajnje umesno i efektno, sada kada po svedenim rezultatima za 2015. godinu upravo ruska ekonomija, u poređenju sa 20 najvećih ekonomija sveta, ima ubedljivo najlošiju dinamiku. Dok je tokom prošle godine ukupan svetski BDP porasto za 3%, ruski je pao za 3,7%, a ukupan promet roba i usluga smanjen je na trećinu. Saglasno pokazanim rezultatima, Rusija će u bližoj budućnosti, htela to ili ne, morati da se prilagođava tuđim pravilima igre i da se prikloni nekom od aktuelnih centara svetske ekonomske moći – ili transatlantskom, ili kineskom. Tekst Sergeja Lavrova je zapravo pokušaj da se opravda Rusija i on je ceo protkan kompleksom nacionalne inferiornosti. On tu pokušava da dokaže da mi odvajkada nismo ništa gori, već naprotiv, samo bolji od zapada, od Evrope. Kao da zaboravlja da do sredine 18. veka u Rusiji ni „n“ od nauke nije postojalo i da nam je sva prosvećenost tek kasnije stigla iz Evrope. Ali zato je je prosto oduševljen „mudrom i dalekovidom“ politikom Aleksandra Nevskog koji je puzio pred mongolskim kanovima, te se uz njihovu „velikodušnu“ pomoć domogao kneževskih ingerencija, a za uzvrat učvrstio vlast Zlatne horde u drevnoj Rusi. Po Lavrovu, cela ruska istorija je krajnje uprošćena slika beskonačnog praznika pravednosti i poštenja s naše strane, i neprestanih podmuklih i pohotnih nitkovluka od strane Evrope. Kad god je Rusija nekuda prodirala, ona je uvek „organski srastala sa zemljom i narodima“ koje je tu zaticala, a kada je neko tuđ u Rusiju upadao, to je uvek bio podli akt agresije. Jedino što je njemu važno i vredno je teritorija, odnosno veličina teritorije, makar to bila tundra, močvara ili pustinja. Važno je samo da je bude što više. Sve u svemu, ispostavilo se da on sledi ideal mongolske horde kojoj je jedini cilj bio širenje teritorije." Peščanik.net, 24.03.2016.

Protiv svega sa Zapada a kcer mu studira u Americi...