Bolji zvuk ili način života?

Ovo je tocno sto su rekli, cd je cd, a vinil je vinil. Cd ima stvari koje vinil ne moze dostici, a vinil ima stvari koje cd ne moze dostici, e sad tko sta voli. Vinil jedino ima tu jednu po meni ogromnu manu, trosi se, jer igla grebe po njemu, pucketanje iako nekom romanticno je ustvari smetnja u zvuku, cd toga nema, on je u tom smislu nepotrosiv (bar za nasih zivota, a za daljnu buducnost cemo vidjeti). Cd mi je daleko bolji bio u slusanju recimo Jarre-a, 24 bit cd, visoki tonovi su odlicni. Vinil pak kako sta, al mi je bio zanimljiv u nekim, ne svim, rock stvarima i u Jazz-u. Vinil skine neke duboke tonove sto se kod cd gubi. Mislim sve su to detalji koji osim zescih audiofila ostali ljudi niti ne cuju. Vise je to neki fetish, stil zivota. A ono sto me iritira a ovdje pise, a to sam vec negdje i drugdje procitao, a to je "ploca se slusa, gleda i cita" kao da se CD ne slusa, ne gleda i ne cita, mislim koja glupost. I cd ima omot, i gleda se, i cita, i slusa. U knjizici cd-a stane nekad vise informacija nego na klasicni omot vinila. Samo je format manji, meni to uopce ne smeta, cak mi je i prakticnije. Tako da ima klepetanja malo u vezi ovih stvari..