Moj je problem to što živim odmah ispod krova. A koliko je samo takvih sretnika. Kuća u kojoj živim nije samo moja, ali krov - to je nešto drugo. Vjerojatno da na krovu želim sagraditi teniski teren ili bazen, tada bi situacija glede interesa za krov bila drukčija. Ali budući da samo želim da mi po krevetu, podu i ostalome u stanu ne curi kiša, onda je krov samo moj (i moje obitelji, dakako).
Pristojno sam se obratila predstavniku stanara naše zgrade, no rekao mi je kako "nisam prioritet" ili nešto slično, no nije ni važno. Nakon nekog vremena dobili smo novog predstavnika, na scenu je stupio gospodin Pavišić i majstori su ubrzo počeli raditi na krovu. Opet sam pristojno zapitala: "Kada ćete stići do moga dijela krova?", a on mi je odgovorio kako su sada na redu samo južni izbočeni dijelovi krova. Vjerojatno pogađate da je moj dio krova - udubljeni sjeveni i južni, loša sreća ili nešto drugo. Ponovo sam se obratila istome Pavišiću, a on mi je obećao da će moj dio krova sanirati na jesen. U međuvremenu sam doznala da smo promijenili i poduzeće koje se brine o zgradi, da to više nije Gradsko stambeno, već Lingrad, jer su bolji, rekao mi je predstavnik stanara.
Usput mi je rekao da ispod jednog od renoviranih dijelova krova živi stanar koji uopće ne plaća pričuvu, ali bude, tako je rekao.
Došla je jesen, a s njom i kiše, a meni na krevet curi mali slap. E, sada bih mogla biti prioritet, pomislila sam. Predstavnik stanara dao mi je broj mobitela nekog Igora Šeremeta iz Lingrada, koji se izmotavao na sve moguće načine..., pričao mi svaštaÖ (čak i nakon intervencije kod njegova šefa Borisa). Od toga da je za sutra prognoza bez kiše pa do toga da će doći sutraÖ No, pristojno sam mu rekla kako imam nekoliko opcija: da i dalje imam lokvu na krevetu, da sve popravim o vlastitome trošku ili da ih tužim sudu. Odlučila sam se za ovu zadnju.