Tri dana uoči predsjedničkih izbora, u Ukrajini se opet broje mrtvi: u napadu teško naoružanih osoba na kontrolnu točku vladinih snaga na istoku zemlje, na području Volnovaha, ubijeno je 14 ukrajinskih vojnika. Napadači su se u zoru, u 5 sati ujutro, dovezli u oklopljenom vozilu kakvim se koriste banke, vojnici su ih propustili ništa ne sumnjajući, a onda je iz vozila počela paljba.
– To nisu bili separatisti, nego plaćenici – rekao je neimenovani ukrajinski časnik BBC-u, a vođa separatista u Donjecku Pavel Gubarev kaže kako njihove snage nisu napale vojnike. Napadom se pohvalio drugi samozvani zapovjednik u obližnjem gradu Horlivka, koji se predstavio kao Bess, vrag.
– Uništili smo kontrolnu točku fašističke ukrajinske vojske na tlu Donjecke republike – rekao je novinarima.
Raste napetost
Privremeni premijer Arsenij Jacenjuk traži sjednicu Vijeća sigurnosti UN-a tvrdeći da postoje dokazi o umiješanosti Rusije u nasilje. No, moguće je da ruski predsjednik Vladimir Putin ipak ostvaruje najavu da će povući trupe s ukrajinske granice, što je obećavao već triput. Sad, glavni tajnik NATO-a Anders Fogh Rasmussen na Twitteru piše: “Vidjeli smo ograničenu aktivnost ruske vojske u blizini ukrajinske granice, koja bi mogla značiti da se dio tih snaga priprema za povlačenje.”U drugom velikom gradu u kojem dominiraju separatisti, u Luhansku, također je došlo do oružanog sukoba, a samoproglašena Luhanska narodna republika proglasila je izvanredno stanje i mobilizaciju svih vojno sposobnih muškaraca između 18 i 45 godina jer su ukrajinske snage poduzele ofenzivu širokih razmjera.
Je li kasno za akciju
Pitanje je li za to kasno samo tri dana uoči izbora, čije održavanje na istoku zemlje, u oblastima Donjeck i Luhansk, je upitno.
– Kako na svom teritoriju možemo održati izbore u susjednoj zemlji – kaže 32-godišnji samozvani vođa separatista u Donjecku Denis Pušilint. Nakon što šest tjedana drže državnu zgradu u Donjecku, tu se skupilo smeća, slomljenog namještaja, telefoni su iščupani iz zida, sve je puno razbacanih dokumenata.
– Sva ta vika da smo sad republika. Kakva je to republika – kaže jedan umirovljenik, nekadašnji rudar, ljutit što će separatisti spriječiti izbore.
MOSKVA - Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu izjavio je na otvaranju međunarodne konferencije o globalnoj bezbednosti, na kojoj učestvuje i ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić, da postoji veliki problem uticaja obojenih revolucija na globalnu bezbednost i istakao da su one značajan faktor destabiliacije u mnogim regionima sveta. . . . „Fenomen obojenih revolucija postaje značajni faktor destabilizacije situacije u mnogim regionima sveta. Pod izgovorom širenja demokratije narodu se nameću tuđe vrednosti. Socijalno-ekonomski i politički problemi pojedinih država koriste se za smenu nacionalno orijentisanih vlada režimima koji se kontrolišu iz inostranstva“, rekao je Šojgu i dodao da se to obezbeđuje „pokroviteljima“ nesmetani pristup resursima tih država.. . . „Za pojačanje efekta može se koristiti vojna sila u punom obimu. Rat protiv Srbije, udari u Libiji, mešanje u sukob u Siriji su potvrda tome“, upozorio je Šojgu. . . . U svakom konkrentnom scenariju, napomenuo je on, „povodi za strano mešanje su bili različiti, ali shema realizacije je univerzalna: informativno delovanje - vojni pritisak – smena političkog rukovodstva i promena spoljnopolitičkog i ekonomskog vektora države“.. . . . Kako je dodao, ako ne polazi za rukom da se smeni vlast u zemlji stvaraju se uslovi za oružani sukob s ciljem da se dalje uzdrma vlada koja nije po volji.. . . . Rat protiv Jugoslavije kao negativni primer pomenuli su u svojim govorima i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji je govorio posle Šojgua, kao i načelnik Generalštaba oružanih snaga Rusije i zamenik ministra odbrane Valerij Gerasimov.