Oprosti, mama!
Kratka priča “Ranko Marinković” zaštitni je znak Večernjeg lista. Od 1964. godine svake subote izlaze prozni tekstovi poznatih i manje poznatih autora
Komentari 1
VL
Važna obavijest
Sukladno članku 94. Zakona o elektroničkim medijima, komentiranje članaka na web portalu i mobilnim aplikacijama Vecernji.hr dopušteno je samo registriranim korisnicima. Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu i mobilnim aplikacijama Vecernji.hr te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona.
Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.
Kad se ne bi spominjalo razdoblje 1942. ovaj tekst bi danas možda, ali možda mogao ući u prvih pet osnovnoškolskih uradaka na temu: "Draga mama, tvoj sin je gladan". Dobra književnost (to sam već ovdje nekoliko puta napisao), za razliku od filma ne trpi slatkastu patetiku. Srećom, ovo nije kratka priča, samo je fragment sjećanja izražen u eseju, a tu je sve dozvoljeno. Ivane, bavite se arhitekturom, a pišite iz hobija - za sebe.