Vukelićev je ‘spenking’ otkrio koliko je guzica danas u politici

Kuda ćete s tim koferima? – odjeknuo je strogi glas iza mene i Gajbe dok smo žurili centrom grada.

– Alo, vas dvojica, čujete li? – više nije imalo smisla pretvarati se da se vika ne odnosi na nas, pa smo stali.

– Niš, nosimo neke puničine stvari. Čistila je stan i to – Gajba je objašnjavao, a meni nije bilo jasno zašto je uletio u defanzivu. Dobro, situacija je bila glupa. Nas dvojica ko dva teletabisa tupavo stojimo s koferima u rukama i bojimo ih se spustiti. Samo opet, kakva vremena da više ne možeš centrom proći s prtljagom a da nisi sumnjiv. Pa sam to baš i pitao murjaka.

– Kaj smo vam sumnjivi?

– Ništa ja ne znam. Možda ste i vi oni antikristi šta prosvjeduju. Pa da mi malo otvorimo te torbe, a?

– Zašto? Pa nismo na carini, nemamo ništa za prijaviti – sad je meni dopizdilo da se netko bez razloga tako iživljava. Gajba nije mislio tako. Otvorio je najveći kofer, prenatrpani, i iz njega je buknuo gejzir puničinog retro donjeg veša. Murjak je zurio u nas, Gajba se zacrvenio. Pogledao me u stilu “nisam imao pojma kaj nosimo”. Meni je bilo zgodno. Među halterima, “mađaricama”, grudnjacima, kombinezonima, sve snažno obavijeno naftalinom. Bili smo prave porno zvijezde. Istočnonjemačke.

– Gajbica, Gajbica, nisam znal da si tak “kinki” – milozvučno sam se obratio prijatelju. Murjak je zelenio.

– Ajde, pakiraj to i brišite – htio nas se riješiti što prije, uvjeren da nam je otkrio rekvizite za igrice pa mu je bilo neugodno zbog nas.

– Nećete nas valjda nalupati po guzi? – nacerio sam se murjaku u lice. Krenuo je prema meni pa odustao.

– Kaj ti je. Ne tuče njegov ministar po guzi, nego Vukelić – Gajba je skužio i prihvatio dobačenu lopticu.

– Aaa, Vukelić, da, da. Njegov karlovački “dildo show” je nešto najveselije što sam čuo. Dečki uhvaćeni u graditeljskom krivolovu, a on bi njih po guzici.

– Možda bi se obukao u uniformu, uzeo visoke čizme, bič, šapku, pa zviiiz po guzi. Jebate, nekima bi to bila ugoda, a ne kazna – Gajba se obliznuo, a murjak definitvno odjurio prema Varšavskoj, procjenjujući da je tamo ipak manje opasnih luđaka s kojima ne zna što napraviti.

Trpali smo stvari natrag u kofer, a ja sam razmišljao o Vukelićevu poučku.

– E, a znaš što je prava poruka toga? Ne? Samo otkriće koliko je guzica danas u hrvatskoj politici.

– Misliš, trebalo bi mnogo mlatiti?

– Ne, nego najprije je bila ona guzica u turističkom spotu, onda su nezakonitu gradnju jednog doma htjeli sankcionirati nevinim “spenkingom”, prije toga su donijeli antikrizne mjere zbog kojih smo svi popadali na guzicu, pa su, nakon Sanaderovog dezertiranja, brojni mijenjali strane i gospodara, da ne zaboravimo da su godinama sjedili na tom dijelu tijela i ubirali naknade za svoju “odanost”, i tako do unedogled. Našom politikom se ne bi trebali baviti analitičari, nego proktolozi.

– A i nas su, sve skupa, štono se kaže, naguzili.

– Eto vidiš. Skužio si.

– Aha, kad mi je došlo.

– Što ti je došlo?

– Došlo mi je iz dupeta u glavu – zviznuo je Gajba.