– Domaći izdajnik – kratko je presudio Žnora i zauzeo gard čovjeka spremna za napad. Gajba i Glava nisu bili tako sigurni. Vrtjeli su glavama.
– Dobro, ispasti od Sheriffa jest pizdarija, ali ne baš takva – relativizirao je Glava. Žnora je pogledao začuđeno.
– Koji šerif? A, Dinamo, ma jebao vas Dinamo. Dinamo je mrtav. Pao je kao žrtva križnog puta – Žnora se smijao ko Mamić na jahti.
– Točno, Dinamo na putu u Europu ni do Bleiburga ne može stići – slegnuo je ramenima Gajba i upitno pogledao Žnoru.
– Misli na Faka – preduhitrio sam odgovor, a Žnora je potvrdno kimao.
– Na, Faka, na Faka. Oćeš u Sloveniju? OK, idi, ali onda lijepo ponesi ti braco sve svoje sa sobom. Sad si Slovenac i nema nazad – uspuhao se.
– Znači, Žnora, malom bi trebalo suditi za veleizdaju? – pitao sam.
– A nego za kaj? Dati mu nagradu? Ako je u stanju okrenuti leđa naciji i rodnoj grudi, a stalno nosi pušku... Kakav lik! – snebivao se.
– Ma otišao je zbog trenera – Glava je danas bio potpuno pomirljiv.
– Zbog trenera? Kaj je morao otići zbog njega, pa ne hodaju valjda – otpilio je Žnora i zastao. Pogledali smo se. Nema veze. Onda sam pitao.
– Misliš da bi po toj logici i Bugari u vražju mater trebali otjerati Pešalova, Rusi sve one silne odbojkašice koje su za Hrvatsku osvajale medalje, Brazilci na Copacabani spaliti Eduarda?
– Kaj ti s tim hoćeš reći? – Žnora se našao u neprilici.
– Hoću reći da smo se i mi kitili nehrvatskim perjem i da treba vidjeti kako se Hrvati odnose prema svojim talentima. To čime se Fak bavi za većinu i nije bio sport. Jukićima nismo mogli osigurati jednu stazu u bazenu, da Gips nije bio apsolutno i pozitivno lud pitanje je za koga bi skijali Kostelići, Blanka je na početku zalet uzimala iz wc-a, a skakala je u hodniku, za Milihrama nitko i ne zna kako trenira, Ude i Seligman su vježbali u vatrogasnim domovima. Šute, rade, nitko za njih ne zna, ako obitelj manijakalno ne stane uz njih, mogu i gladovati. E, ali kada bljesnu, osvoje medalju, onda postanu nacionalno blago, svi se kunemo u njih pa ispada da smo i sve dali, a oni nam, ako se usude otići, eto vraćaju kao domaći izdajnici –
– Zakaj onda slovenske pizde nisu Faka uzele kad još nije osvojio ni jednu medalju, a! Onda im je bio simpatičan luzer koji se trudi, trčkara nešto uz njih. Pa da su ga onda uzeli ne bi nitko ni znao da je Hrvat, nego tek kad ih je sve satro, e onda su skužili kako da u bilo kakvom skijanju nekako otmu medalju. Ma kome ja to pričam – moram priznati da je tu Žnora imao pomalo pravo.
– Onda su nas još pokrali Bosanci kad su uzeli Glavaša, Srbi kad su uzeli Tita... – dodao je Glava.
– Pa i Tuđman je igrao u Beogradu nekoliko godina – podsjetio je Gajba.
– Je, ali Tuđman nikada nije igrao za Srbe – odgovorio je Žnora.
– U pravu si – potvrdio sam – on je igrao za sebe.