Priča za Večernjakov natječaj
Ne ostaje mi ništa drugo nego da se okrenem trećoj od ladica u koje svrstavam svoje književne pokušaje. U njoj se nalaze oni tekstovi – priče, romani i drugo – koji govore o književnosti i o njezinim problemima.
Komentari 3
VL
ON
Zamolili čuvenog slikara da naslika autoportret, a on, sve nešto nećkajući se, uze mobitel, opali "selfi" i kaže: "To je to! Može proći." Može li? Može li?
VL
Važna obavijest
Sukladno članku 94. Zakona o elektroničkim medijima, komentiranje članaka na web portalu i mobilnim aplikacijama Vecernji.hr dopušteno je samo registriranim korisnicima. Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu i mobilnim aplikacijama Vecernji.hr te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona.
Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.
Autor ovog eseja je potpuno u pravu: ovo nije kratka priča, ovaj je uradak objavljen samo milošću onoga koji uređuje portal Večernjaka, tko zna zašto. Zapravo je ovaj tekst uvreda ozbiljnim mladim ambicioznim autoricama i autorima, "mlađariji" kako ih Pavličić posprdno zove, a koji su se itekako potrudili oko svojih priča. Ovo baljezganje i bezlično "neznamnijaštobivišesamsasobomuovim godinama" piskaranje tek da se nešto napiše jer, eto, zamolili su me, to je komotno moglo i ostati u onoj trećoj ladici. Ovo je jedno veliko - ništa.